Марифетлук

аватар

аватар. у хиндуизму инкарнација божанства у људској или животињској форми ради супростављања злу на свету.Обично се односи на десет појава Вишнуа, укључујући и инкарнацију Буде Гаутаме и Калкина (инкарнација која ће тек доћи). Ово учење појављује се у Багавадгити у речима бога Кришне Ајруну: " Кад дође до пада правичности и успона неправичности, тада се ја појављујем." / - ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Британика. А-Б - Београд: Политика:Народна књига, 2005. стр. 10

ПРОБА

Локалне новине. СРБИЈОМ УНАКРСТ. Свако може објављивати у овом Листу, ако не затвара очи пред ружним и неописаним призорима под својим правим именом и презименом, или под псеудонимом који је познат Уреднику. За сада је простор за сваки чланак или пост ограничен на 4 уобичајене откуцане странице са солидним проредом и 1 до 2 фотографије (највише)...

четвртак, 14. јун 2018.

Марифетлук

~~(...)~~

Јутрос сам прочитао чланак неког младог писца поводом осамдесетогодишњице живота Милоша Црњанског (...)*, у којем нам је испричао читаво своје детињство, школовање... Као да нас читаоце занима приватна личност чланкописца? Изгубљено време!
Кад се саберу сва та изгубљена времена потрошена на марифетлуке назовиписаца, онда то испадну месеци, године...

___________

* Изоставио сам име тог "писца", тада када је настала та забелешка (новембар 1973.), и сад га се више не могу сетити (јун 2018.). Чега сам се прибојавао? Творце књижевнмих марифетлука треба жигосати. Зашто сам изигравао кротко јагње које се љупко потчињава затвореним лавовима, испред кавеза, као нама јутарња кафа?

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Бранислава Божиновић: Шта нам је чинити?

Овако је говорила Бранислава:

„У свакој егзистенцијалној кризи и поготово оваквој у каквој се нашао српски народ, из бројних разлога и особито ради подршке идентитету, актуализују се трагања за коренима. Према мојој обавештености и оцени она се врше на два неприкладна начина. Првим се пребира по адвентивним коренима, по онима који су избили пошто је српски народ преведен у хришћанство и добио азбуку, ушавши тиме у историју; дубље од тога његово стабло се калеми на византијски и чак на семитски корен. Други начин је неопростиво романтичан, препознавање фонетских сличности између имена неких географских локалитета, пошавши од Ганга па наовамо, са српским речима, изводећи из овога произвољне закључке о старости и кретању Срба. Српство има српски језик, а ако је биће језик, како то песници и лингвисти кажу и ако је он најближи рођак санскрту, онда се дубина српских корена мора мерити језиком. Само санскрт може бити еталон, а Рг-веда циљ трагања за најдубљим српским коренима. Моја истраживања показују да се сродност два језика очитује на том најдубљем, доступном слоју.“

„То је драма наше интелигенције! Она боље зна туђе, него свој народ! Не може се калемити на тај народ хришћанство … Па га онда, калемити му национализам, национализам западне Европе 19-ога века, па смо сада испали националисти. Па му калемити комунизам, па се ни тај пелцер није добро примио. Много боље у градовима, много мање на селу. Јер је ту прави српски народ. Па ћемо му сад калемити либералну демократију, и сви ти калемари су дубоко уверени да је важно само донети пелцер. А где је, на шта се калеми тај пелцер? Оће ли он родити оволике воћке (рукама показује да мисли на велике воћке) или неке кврге? Па ћемо констатовати кроз 50 година, да смо и ту нешто промашили. То је због корена. Не можемо ми о коренима говорити до Светог Саве и примитка хришћанства. Питам се… где смо били пре тога?“

„Реч две о турцизмима. Ово варварско племе упало је у Индију готово три века пре Косовске битке, где се сусрело са цивилизацијом на врхунцу и обогатило језик позајмицама из санскрта и од њега насталих живих језика. Већина речи које Вук Караџић и лингвисти после њега називају турцизмима, заправо су турске позајмице из Индије. За овај увод нека као аргументи послуже: кабадахија, диван, ат. Већина српских речи везаних за религију као што су: црква, кандило, олтар, пост, бог, вишњи и многе друге, налазе се у санскрту заједно са националним обележјима: свилен јелек, антерија, опанак. Мислим да је дошло крајње време да се ово зна! Не знати то, а усуђивати се на расецање српског бића ради олаког доношења закључака по којима он јесте оно што није и није оно што јесте, значи нехатно се и безобзирно односити и према своме народу и према самоме себи.“

Шта нам је чинити?

Суштина изучавања српског језика, паралелно са санскритским и његове сродности са српским, лежи у пописивању заборављених речи из српског језика које су још живе у народу настањеног у селима, али их нема у српском речницима. Нажалост, код нас постоје тимови људи који годинама константно раде да избришу сваки истинити идентитетни историјски траг о Србима, о њиховом језику. На срећу, Срби су имали Браниславу да брани славу језика српског. Иако је умрла 2004. Бранислава Божиновић је по свом величанственом делу, у срцу српског народа присутна, бесмртна и вечна!

Преузето са сајта "Људи говоре"

ЛеЗ 0014234

аватар

Најважнија линија

Србија у огледалу

Академија ФЕНИКС

Пера Детлић

Translate

Загонетка

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

ПРОБА

Истакнути пост

Današnji tzv. srpski intelektualci, uzurpatori, nametni ljudi... (2) / Bela Tukadruz

ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ

четвртак, 14. јун 2018.

Марифетлук

Нема коментара:

ИЗЛОГ ЗАВЕТИНА.Тзв. МОГУЋЕ И НЕМОГУЋЕ ЛИНИЈЕ - Књижара на ваздушним колосецима

ПАУКОВА МРЕЖА: Тзв. могуће и немогуће линије заветина

Лексикон Едиције Заветина

НАЧИН

КЊИЖАРА ПИСАЦА

НЕЗАВИСНА ИЗДАЊА

Главни уредник "Заветина"

Образац за контакт са посетиоцима, евентуалним сарадницима (дописницима из света)

Бела Тукадруз (контакт)