ШИРОМ Србије локални властодршци од обичних комшија, каквима их је Бог дао, у налету ауторитета власти, узимају лик Џона Вејна. Понесе их моћ чим "пунто" замене "мерцедесом", а родно село Шарм ел Шеиком. Због свега тога морају обавити и - кадровање.
Закон каже, не може без конкурса, нека нас у лепшу будућност воде најбољи, они са десеткама. На научној основи ако треба. Зашто онда у локалним фотељама, од Лесковца до Суботице, има најмање најбољих?
Овако то изгледа: заборави конкурс, на лични предлог шерифа, а он се једнако разуме у грађевину, депоновање смећа и поетику постмодерне, право са славе или свадбе, Вејн ће пред Индијанце извести вршиоца дужности, тзв. ве-деа.
Ту су папири попут закона и дипломе, чист "вишак делова".
Председник општине Пожега Милан Божић решио је да историчара уметности, магистра филма (ФДУ БГ) Слађану Петровић Варагић смени са места директора Културног центра, упркос томе што јој мандат истиче тек у јуну 2018. и што су у њену одбрану устали уметници, критичари, стручна јавност...
За њеног вакта, тврди, број гледалаца ријалитија драстично је повећан! Културни програм јој је снобовски, ненародни. Фали директорки народне традиције. Није него.
Из Министарства културе (нико не памти да се нешто слично раније десило) стиже Џону јасна порука: то што радите је деструктивно. Непоткрепљено знањем. Речју - варваризам. Са Дивљег запада, Џон Београду одјави бритко: "Овде се ја питам! И тачка".
"Луд је Митар, ал` ни Станија није блесава", ову ерску тезу сада Београд мора доказивати. Ако то не учини, Срби би могли да схвате да нису прошли боље од америчких Индијанаца.