аватар

аватар. у хиндуизму инкарнација божанства у људској или животињској форми ради супростављања злу на свету.Обично се односи на десет појава Вишнуа, укључујући и инкарнацију Буде Гаутаме и Калкина (инкарнација која ће тек доћи). Ово учење појављује се у Багавадгити у речима бога Кришне Ајруну: " Кад дође до пада правичности и успона неправичности, тада се ја појављујем." / - ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Британика. А-Б - Београд: Политика:Народна књига, 2005. стр. 10



Академија ФЕНИКС

Академија ФЕНИКС
Други живот "Едиције ЗАВЕТИНЕ". Пут према Gaura Mare. Трећем небу. Миту. Краљицама. Сазнавању Тајне

Translate

Загонетка

Загонетка
МРЕЖА ДИБИДрУС | Рузмарин

Укупно приказа странице

Претражи овај блог

ПРОБА

Локалне новине. СРБИЈОМ УНАКРСТ. Свако може објављивати у овом Листу, ако не затвара очи пред ружним и неописаним призорима под својим правим именом и презименом, или под псеудонимом који је познат Уреднику. За сада је простор за сваки чланак или пост ограничен на 4 уобичајене откуцане странице са солидним проредом и 1 до 2 фотографије (највише)...

Истакнути пост

Današnji tzv. srpski intelektualci, uzurpatori, nametni ljudi... (2) / Bela Tukadruz

(nastavak) Rajs je znao vrednost religije, znao je i doktor Petrović, i mnogi drugi prekumanovski intelektualci, i Laza Kostić, ...

уторак, 24. новембар 2015.

Апис није херој



КРУНСКИ савет Обреновића и организација "Време и моје право" противе се недавно највљеном учешћу државе у церемонијалном преносу остатака пуковника Драгутина Димитријевића Аписа и сахране у Алеји великана у Београду. Потомци Обреновића упозоравају да Апис није био херој већ "оличење антидржавног поретка и одговоран за смрт великог броја људи".
Они указују на то да није потврђено да се у касети гробнице на Зејтинлику заиста налазе Аписови остаци. Подсетимо, пуковник српске војске је осуђен 1917. године на Солунском процесу због организовања атентата на регента Александра Карађорђевића и после стрељања тајно сахрањен.
- За потребе Аписове судске рехабилитације "откривено" је где се његови остаци налазе, без комисије и форензичара - наглашава историчар Видан Богдановић, члан Крунског савета Обреновића. - Овај судски спектакл је 1953. организовао Александар Ранковић, шеф Титове тајне полиције. Апис је с намером представљен као Југословен, претеча револуције, борац против "ненародне династије Карађорђевића".
Саговорник "Новости" истиче да није проблематично премештање костију већ порука коју та церемонија шаље.
- Такве манифестације стварају и одговарајући култ личности - каже Богдановић. - Које вредности представља Апис? Он је симбол масакрирања последњих Обреновића које је створило стереотип о Србима као о дивљацима. То су врло успешно користили наши непријатељи. Апис је користио терор да својом тајном организацијом преузме све функције државе. У години после Мајског преврата забележен је највећи број кривичних дела у историји модерне Србије, а у политички мотивисаним одмаздама убијено је око 1.000 људи.
ИЗМИШЉЕНО МУЧЕНИШТВОТек после Великог рата Апис стиче ореол мученика и романтичара, наводи Видан Богдановић.
- То је нонсенс, јер ниједан шеф тајне службе није наивни романтичар. Нетачан је мит о Апису као заступнику идеје велике Србије, насупрот идеји југословенства Александра и Пашића. Он је заговарао стварање јужнословенске државе као и Александар, а њихов обрачун није био сукоб идеја већ борба за превласт. После Другог светског рата Апис је рехабилитован на начин који је одговарао тадашњим комунистичким властима.
Свет је, указује наш саговорник, био згранут масакром, дефиловањем завереника с комадима Драгиног тела на сабљама и излагањем мртвих тела на улици.
- Те ноћи је убијен и министар војни Милован Павловић, српски генерал кога је због јунаштва у српско-турским ратовима руски цар одликовао Георгијевским крстом - наводи Богдановић. - Убијен је пред породицом, а затим го извучен на улицу испред куће. О томе је извештавао руски посланик.
Завереници су убили у кући и председника владе, генерала Димитрија Цинцар-Марковића, такође прослављеног ратника.
- Убијен је баш у тренутку кад се спремала војна акција на простору Јужне Србије, данашњег КиМ и БЈР Македоније - каже Богдановић. - Илинденски устанак у августу 1903. пропао јер се у њега није укључила Србија, иако је то било планирано. У њој је још владао хаос после Мајског преврата, држава, војска и полиција су били обезглављени, официри прогањани и убијани.
Масакр, пљачка и линч током Мајског преврата најавили су страхоте које ће се у 20. веку дешавати у Србији. Двор, као симбол државе, тад је безобзирно опљачкан, као и куће сродника и симпатизера Обреновића.
- На аукцијама у иностранству појављивале су се личне ствари владарског пара, укључујући доњи веш краљице Драге - наводи Богдановић. - Њеним покраденим сукњама и хаљинама хвалиле су се жене и љубавнице завереника. Украдено је и Мирослављево јеванђеље, које је краљ Александар добио у знак захвалности јер је спасао Хиландар да не падне у бугарске руке. Нађено је тек 1915. у пртљагу краља Петра. Апис је загосподарио војском из сенке и дао је легитимитет злочинима. Зато није случајно што се већ 1944. одмах по преузимању власти од стране комуниста у београдској штампи појављују похвале Апису.
Личност Драгутина Димитријевића је на веома различите начине сагледавана и интерпретирана од 1903. до данас.
- Поштоваоци Аписа из различитих периода се често сукобљавају, јер о Димитријевићу у ствари веома мало знамо - каже Богдановић. - Као и сваки добар обавештајац, он нема праву биографију, само легенду. Управо се на Апису руши мит о златном добу демократије од 1903. до почетка Великог рата. Хапшени су и мистериозно умирали сви који су покушавали да покрену питање одговорности завереника. Величао се идеал Аписа који има право да суди без суда.
Разгледнице са приказом убиства последњих Обреновића које су продаване у Европи
Димитријевић је по сведочењу завереника Антонија Антића контролисао Крађорђевиће и изабрао је млађег принца Александра за престолонаследника, уместо Ђорђа. Под његовим притиском краљ Петар преноси сва овлашћења на сина, чиме практично абдицира. У балканским ратовима Апис не учествује, јер се лечио у Немачкој од тровања, а тамо пише и за војне часописе и стиче утицајне везе. По повратку у земљу он покушава да сруши владу Николе Пашића.
Наш саговорник наглашава да Драгутин Димитријевић није никада директно учествовао у борбама, већ је како тврди, "био и остао политичар у униформи, који је злоупотребљавао војску за своје циљеве".

ПРОГОН ОФИЦИРА
Завереници око Аписа 1903. нису били већина српског официрског кора.
- У завери је учествовало 100 официра, а у наредним годинама је отпуштено и прогањано више од 280 њих, укључујући и будућег војводу Живојина Мишића. Група око Аписа је рушила војничку дисциплину и поредак, то је био контраофицирски и контравојни покрет. Све се вртело око њих и више није било битно шта је ко по функцији у држави, већ који положај заузима у тој Аписовој организацији - каже Богдановић.


Потомци Обреновића: Апис није херој | Репортаже | Novosti.rs

четвртак, 19. новембар 2015.

Шериф(и) од Лесковца до Суботице



ШИРОМ Србије локални властодршци од обичних комшија, каквима их је Бог дао, у налету ауторитета власти, узимају лик Џона Вејна. Понесе их моћ чим "пунто" замене "мерцедесом", а родно село Шарм ел Шеиком. Због свега тога морају обавити и - кадровање.
Закон каже, не може без конкурса, нека нас у лепшу будућност воде најбољи, они са десеткама. На научној основи ако треба. Зашто онда у локалним фотељама, од Лесковца до Суботице, има најмање најбољих?
Овако то изгледа: заборави конкурс, на лични предлог шерифа, а он се једнако разуме у грађевину, депоновање смећа и поетику постмодерне, право са славе или свадбе, Вејн ће пред Индијанце извести вршиоца дужности, тзв. ве-деа.
Ту су папири попут закона и дипломе, чист "вишак делова".
Председник општине Пожега Милан Божић решио је да историчара уметности, магистра филма (ФДУ БГ) Слађану Петровић Варагић смени са места директора Културног центра, упркос томе што јој мандат истиче тек у јуну 2018. и што су у њену одбрану устали уметници, критичари, стручна јавност...
За њеног вакта, тврди, број гледалаца ријалитија драстично је повећан! Културни програм јој је снобовски, ненародни. Фали директорки народне традиције. Није него.
Из Министарства културе (нико не памти да се нешто слично раније десило) стиже Џону јасна порука: то што радите је деструктивно. Непоткрепљено знањем. Речју - варваризам. Са Дивљег запада, Џон Београду одјави бритко: "Овде се ја питам! И тачка".
"Луд је Митар, ал` ни Станија није блесава", ову ерску тезу сада Београд мора доказивати. Ако то не учини, Срби би могли да схвате да нису прошли боље од америчких Индијанаца.

ВЕСТИ ИЗ РУБРИКЕ



КОМЕНТАР: Шериф | Србија | Novosti.rs

петак, 13. новембар 2015.

Многи су прали руке од политике којој су 15 година аплаудирали. Србија је, као Троја, одолевела Западу пуних десет година. Више нема ралике између левице и деснице, ово је једнопартијска ера

МОСКВА
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ 
РАЗУМЕ се да је Слободан веровао гаранцијама које су потписали нови председник Југославије Војислав Коштуница и председник Владе Србије Зоран Ђинђић. Па, није ваљда мислио да је шеф државе лагао.
Овако Мирјана Марковић, за "Новости", одговара на питање да ли је њен супруг и бивши шеф државе имао поверења у нову власт да га неће испоручити Хагу.
У другом делу ексклузивног интервјуа, који је наш дописник са њом радио у Москви, Марковићева је више пута поновила да јој је испод части да "полемише са плаћеницима који су узимали новац од Американаца и других западних агентура да би срушили власт у Београду". Она признаје део својих греха што је прогурала у политичке врхове и оне који то по много чему нису заслуживали.
* У мемоарима се види колико вам се људи обраћало за помоћ, па испада да сте ви заправо били "кадровик Србије". Осећате ли кривицу што сте учествовали у прављењу рецептуре српске политичке кухиње?
- Нисам склона никаквој кухињи, ни буквалној, ни метафоричној. Не мислим да је у време осамдесетих и деведесетих година у Србији деловала некаква "политичка кухиња". То је било тешко, озбиљно, бурно, готово библијско време за опстанак државе и народа, борбе за слободу и независност, за креирање једног новог, савременог, хуманијег друштва. Могу да кажем да сам, кад год сам се залагала за неко кадровско решење, увек била уверена да се ради о оправданим разлозима - имала сам у виду знање, образовање, храброст, политички дар, лично поштење... Ако се касније многи као такви нису показали, није моја кривица. Како сам ја могла да знам да је све то због чега сам ја ценила и волела неке људе било тако само у добру, нарочито кад је то добро било добро за њих, а да их у злу напуштају не само храброст и част, него прилично и памет. Да су паметнији него што јесу, бар би се са нешто старинског достојанства склонили у старост, породицу, башту у Гроцкој, не би стално прали руке од политике којој су петнаест година егзалтирано аплаудирали и у којој су наравно учествовали.
* У мемоарима описујете како је формиран ЈУЛ. Колико сте тада били свесни да један број "фотељаша" не занимају никаква идеологија и левичарство већ уносна функција и утицај?
- Разуме се да је у ЈУЛ од почетка и све време било људи мотивисаних интересом да се у партији нађу. И разуме се да сам тога била свесна. То је својствено свим партијама у Србији, можда на Балканском полуострву уопште. Партија или партије на власти су масовне. Кад им прође мандат многи чланови се селе на место које је добило нови мандат. Тако, нажалост, изгледа вишепартијски систем на Балканском полуострву. Када се наша јавност определила за вишепартијски систем и парламентарну демократију, то опредељење је било инспирисано западним обрасцем. Али само визуелно и вербално. Вишепартијски систем је, наравно, одиграо своју историјску улогу. На прагу смо ере беспартијске демократије.
ЗАШТО ЈЕ ПАЛА КРВ, АКО СЕ САД МИРИМО?* КАКО тумачите то што се после много проливене крви опет обнављају везе на Балкану? 
- Некадашњи југословенски народи у оквиру својих нових држава данас, после окончаних ратова, обнављају све везе - економске, социјалне и културне. То је нормално. Притом сви истичу да се добро слажу и да су се увек добро слагали. Нормалном човеку дође да их пита - а зашто сте се онда растали и то у крви. Ако је циљ евроатлантске политике био разарање држава које су могли да разоре на више мањих, нисмо морали да им тај циљ и сами олакшамо. Не видим да је живот у садашњем региону боље решење него што је био живот у некадашњој Југославији.

* Зашто код нас и у Европи више нема озбиљне партије леве оријентације?
- Левичарских партија у Европи углавном нема. Оне које се тако зову су само номинално левичарске. Одустале су од радикалних, великих и прогресивних друштвених промена и залагања за ново, али и било какво социјалистичко друштво. Оријентисане су на побољшање грађанског друштва, приближиле су се десничарским, грађанским партијама. Губи се разлика између левице и деснице, које почињу да личе једна на другу. Ово је у ствари доба једнопартијског система. Разлике међу постојећим партијама су персоналне, номиналне и симболичне. Једнопартијска ера ће трајати неко време, док партије као историјски анахронизам не буду престале да постоје.
* Какав је ваш став према укључивању наше земље у ЕУ?
- - Моја земља је европска земља. И ја сам Европљанка. И моја земља је Европљанка. Словени већ петнаест векова живе у Европи и најбројнији су европски народ. Европа није само онај њен део на коме живе потомци келтских, германских и романских племена и народа. На тој територији налазе се друштва високог, највишег степена цивилизацијског развоја. Мање развијена друштва на европском континенту у свом развоју треба да буду инспирисана и развијенијим од себе. Дакле, и овим друштвима. Не потцењујући притом тековине које су сами постигли. Не треба, међутим, закључити да сам склона дивинизацији (обоготворењу) Словена. Нисам. Ја сам мондијалиста. Заједница европских народа је једна дивна европска будућност, била би то можда и раније него што ће бити да јој на путу не стоје препреке, као што су препреке увек стајале свакој лепшој будућности. Европска унија није антиципација те будућности.
* Да ли и даље верујете у Југославију и, ако верујете, зашто?
- Југославија је била идеја и била је земља за коју су били опредељени сви напредни људи код Јужних Словена у деветнаестом веку. Својим залагањем они су много допринели њеном формирању после Првог светског рата. После Другог светског рата Југославија је била веома инспиративно друштво за Европу.
* Зашто?
- Као вишенационална заједница могла је да буде антиципација неке будуће Европе као заједнице народа. Земља је била слободна, независна, са бруто производом који је имао Јапан, незапосленост је била мала, образовање и здравство су били бесплатни, социјална и лична сигурност висока. Југословенска народна армија је била четврта војна сила у Европи. За све југословенске народе време између 1945. године и 1980. године је било Периклово доба. Пре такве Југославије претходна је била неразвијена монархија на Балканском полуострву. А после такве Југославије почетак тамног вилајета - њен распад и стављање свих новоформираних малих држава, изузев Србије, под контролу евроатлантских влада. Србија је томе одолевала дуго, као Троја некада, пуних десет година, да би се 2000. године и сама нашла под истом контролом.

ПАРТИЈА ПРЕ НАЦИОНАЛНЕ ПАМЕТИ
* ЗАШТО сте били прилично галантни у лобирању за своје колеге, партијске активисте, са Београдског универзитета? Јесте ли у томе претерали?
- НИСАМ, са аспекта прилика у којима се налазило друштво. Осамдесетих година и касније оно се налазило пред великом друштвеном реформом, пред променама које су биле веће од реформи. Та идеја, тај концепт, захтевали су много научног и стручног рада. Људи са универзитета у Србији, нарочито са Београдског, у том су смислу били неопходни. Не као функционери у Централном комитету и влади, већ као научници, стручњаци, национална памет. Није на свом месту да се мени приписује одговорност зато што су многи међу онима за које сам се ја залагала више волели да буду партијски функционери него национална памет.



Мира Марковић: Слободан је поверовао Ђинђићу и Коштуници | Друштво | Novosti.rs

уторак, 10. новембар 2015.

Крава Дунавка



ДОМАЋИНСТВО остарелог Милисава Нешковића (88) у Брусници крај Горњег Милановца од прексиноћ се прочуло овим крајем због принове у свом сточном фонду, јединствене у целој Србији - јер је његова крава Дунавка отелила петоро потпуно здраве телади! Два мушка и три женска, лепа телета, који већ, иако су "недоношчад" отељена месец дана пре предвиђеног рока, сасвим лепо устају и хране се на цуцле.
Телефон Нешковићевих од тада је "усијан". Удаљеније комшије, рођаци и знатижељници одреда се распитују: да ли је то истина, да није нека шала на рачун домаћина, иначе врлог добричине и овде познатог млекара? Иако и те како има разлог да буде поносит због овог феномена, чича Милисав сасвим мирно, без имало (само)хвале, као да је реч о догађају тек мало другачијем од свакодневног, прича о реткој принови, Дунавки и о остале три краве, колико их има у домаћинству.
- Дунавка је у поодмаклој стеоној фази, баш била набрекла. Мислио сам, носи двоје, чак троје телади, вероватно крупнијих... Ни слутио нисам да ће их на свет донети петоро! Зато се и отелила месец дана раније, јер није могла да издржи толику тежину у себи. А, и како би? А, отелила се без икаквих проблема, тако лако као да је отелила само једно теле, а не њих оволико. Свеукупно, тељење је трајало свега петнаестак минута. Био је присутан ветеринар, позвао сам га чим сам уочио да Дунавки за који минут предстоји тељење. Нисмо могли да се начудимо, гледајући како за свега четврт сата из краве редом излази толико потомака - објашњава врли старина.
Нису, разумљиво, могле да се начуде ни комшије, које су почеле да долазе на, како су у шали казивали, "бабине" и то какве! Да се на лицу места увере у истинитост оног о чему су их обавештавали познаници и рођаци, тада сви још у неверици.
- Дунавка је стара три године, "сименталске" расе, крава каквих овде има посвуда... Ово јој је друго тељење, претходно је отелила једно. За ово, осемењена је вештачки, у марту. Иначе, ове године су, од Ђурђевдана, са овим петоркама, моје три краве заједно отелиле деветоро телади! Јер, друге две су отелиле близанце. Сада, у штали влада "ванредно стање". Мајка петорки још не устаје, а ветеринари потврђују да је здрава, само изнемогла. Како и неће бити? Телићима је уведен режим исхране на цуцле, на свака четири сата. Неки већ сами, халапљиво, траже да сисају, види се одмах, не вара мене око сточарско, биће од њих велика, квалитетна говеда - наставља Милисав.
Искусно око сточарско је скоро цео свој век гледало стоку и брижно пазило на њу. Чича скромно прича, како ове животиње треба волети јер су племените и вредном ће домаћину, приновама или количинама доброг млека, узвратити сву ту бригу. А, Милисав Нешковић је чувен млекар, иако има четири краве, неупоредиво мање него други.
- Пре тељења ових трију, моје све четири краве су укупно давале 120 литара млека дневно - вели он.
Крава Дунавка

ПОСАО ЗА НАУЧНИКЕ
Петорке у штали Нешковићевих су научни феномен, којим ће се стручњаци касније бавити. Јер, у својој 47-годишњој ветеринарској пракси, као ни током студија, нисам ни чуо да је у Србији једна крава отелила чак петоро телади! Летос, у оближњем Мутњу једна је отелила четворо, то се понекад дешава. Феномен, као код Дунавке, највише зависи од саме краве, од њеног организма. За ове телиће сад је најважније да буду правилно неговани и храњени, да им с обзиром на хладне ноћи у штали буде топло - каже за "Новости" др Раде Јевремовић, познати ветеринар.



Дунавка отелила петорке! | Репортаже | Novosti.rs

среда, 4. новембар 2015.

Враћају се ласте?

СРБИЈА

Из печалбе се вратили на дедовину

Дванаесторо младих људи, рођених у Аустрији, Италији и Швајцарској, у селу Баре код Пожаревца обрађују више од 600 хектара, а један је подигао фабрику и запослио 50 радника

Слађан Стојићевић, Саша Селаковић и Александар Мијатовић Фото М. Филиповић
Пожаревац – У селу Баре код Пожаревца деценијама се говорило да из 260 кућа најмање по двоје ради у Аустрији, Италији и Швајцарској. Међутим, није више тако. Колега Слободан Васић са Радија Браво у Пожаревцу, који је рођен и живи у том селу, каже да сада нема више од 50 кућа из којих су једно или двоје у печалби. Старији су се вратили да у родном селу уживају стране пензије, а млади више не одлазе тако масовно као пре.
Напротив, чак и они који су се родили у иностранству, после завршене средње школе оставили су тамо родитеље и вратили се на имања дедова да их обрађују. И не само то. Увећали су имања неколико пута. Постали су газде, своји на своме. Једног од њих срећемо на трактору марке „џон дир”. Иде са њиве од 85 хектара, а приколица је пуна жита.
– Родило је добро – са осмехом говори Аца Мијатовић, коме је 31 година. – Било је шест и по тона по хектару. Ово сам сањао као дете у Аустрији док сам тамо ишао у основну и средњу школу. Нисам хтео да постанем Шваба. Знао сам одакле су ми родитељи и желео сам да имање деде Живорада и бабе Живадинке увећам. Успео сам донекле. Обрађујем 305 хектара сопственим средствима. Поред пшенице посејао сам по 110 хектара кукуруза и сунцокрета. Отац Горан и мајка Христина раде у Аустрији и неће се вратити до пензије. Нека их. Од Бога им здравље. Ја хоћу да будем богат сељак у Србији. Оженио сам се и очекујем да се супруга Снежана породи у септембру. Лекари кажу да носи двојке. Срећан сам човек.
Слађан Стојићевић има 44 године. С мајком Ружом и оцем Живославом, сада покојнима, живео је у Аустрији и Италији све до 1992. године. Онда је одлучио да се врати у очево родно село. Породичним средствима подигао је малу фабрику ПВЦ столарије, да би данас то била озбиљна индустрија са 50 радника од којих је већина из села. Производе извози у Беч.
– Купио сам 20 хектара земље и купићу још. Супруга Данијела и ја имао Милену и Марка. Син жели да ради земљу и не помишља да иде из Србије. Имамо сву механизацију. Надамо се да ће у Влади Србије схватити да треба улагати у наше људе који желе да се баве пољопривредом, а не у неке странце, који то не знају да раде боље од нас – уверава нас Слађан.
Слично мисли и годину дана старији Саша Селаковић, који се вратио из Швајцарске и сада има 70 хектара земље. Пола му је било под пшеницом, која је родила више од шест тона по хектару, а она друга половина је под сунцокретом.
Повратници из печалбе су и Ивица Богићевић (42), који производи храну на 60 хектара, а толико има и Младен Митић (44), који гаји 25 крмача. Велибора Вељковић (39) оре 25 хектара и гаји 40 крмача. По 20 хектара ору Слађан Станојевић (44), Саша Јаковљевић (37), Бојан Грујић (42), Златомир Војводановић (39). Велике стакленике има Слађан Ивковић (38), а воћњак од 12 хектара, каквих је мало у Европи, сада одржавају отац и деца сада покојног Саше Јевтића.
Да ови људи воле своје село, показало се у акцији у којој су сами изградили скоро три километра асфалтног пута од центра од магистралног пута Пожаревац – Велико Градиште. Сакупили су и приложили 27.000 евра. Имају лепе породичне куће, већина и викендице са базенима и рибњацима.
Миомир Филиповић
-----------------------------------------
Испод њива нафта и гас
У Барама се тренутно на пет бушотина испитују налазишта нафте и гаса, а досадашњи резултати су бољи од очекиваних. У већини случајева нафта се тражи на њивама оних које смо поменули у овом тексту.
-----------------------------------------
Џипови највише класе
Од 2010. године село организује „Џипијаду”, која се сваке године одржава крајем фебруара и почетком марта. Ове године учествовало је 106 џипова из Србије и више земаља Европе. Из Бара је било 12 џипова највише класе. Баре имају и традиционални летњи турнир у малом фудбалу.
објављено: 12.08.2015  у Политици

ИЗЛОГ ЗАВЕТИНА.Тзв. МОГУЋЕ И НЕМОГУЋЕ ЛИНИЈЕ - Књижара на ваздушним колосецима

ПАУКОВА МРЕЖА: Тзв. могуће и немогуће линије заветина

Књижара на ваздушним колосецима. Доступна свима на свету!

Лексикон Едиције Заветина

Лексикон Едиције Заветина
ПРОТОТИП

НАЧИН

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.