МИРЧА Пантелић (67), пореклом из Риђевштице код Трстеника, један је од најуспешнијих уметника на дуборезу у овом делу Србије. Да ће се прославити као аутор више од 700 оригиналних дела на дрвету, није ни сањао када су му 2003. године саопштили да је као до тада незамењив радник у "Првој петолетки" проглашен за технолошки вишак.  - Две одине сам примао око 5.000 динара са бироа, мучили смо се супруга Ката и ја - нерадо се присећа тешких дана талентовани Мирча. - Све до пензије 2005. године смо се поштено намучили. Годину дана касније кренуо сам више да радим на дуборезима и пробудио у себи интересовање које сам имао као дете.
Пантелић је прву икону, Светог Николе, израдио фебруара 2004. године. Верује да је дар наследио од родитеља, мајке Рускиње и оца, који био веома тражен зидар, прави мајстор за изградњу крова.
- Вероватно да су ти стваралачки гени "чучали" у мени и пробудили се таман када је требало - прича нам неуморни аутор. - У стварању дубореза искрено уживам, иако ми је објективно за само једну икону потребно око 60 сати рада. Мислим да сам потрошио око 30.000 сати непрестаног креативног посла за све што сам до сада урадио.
Није, Пантелићу, према сопственом признању, зарада на првом месту. Јер, многе је уметнине поклонио или продао по симболичним ценама. Тако су се његове иконе нашле у Цркви Свете Тројице у Трстенику, у манастиру Љубостиња крај овог места, у западноморавским богомољама у насељима Чаири, Оџацима, родној Риђевштици, као и у бројним дечјим и школским установама.
"Тајна вечера" изрезбарена рукама мајстора Мирчета
- Велику захвалност дугујем удружењу уметника "Клис", чији сам члан, јер сам за протеклу деценију имао око 20 колективних изложби - открива нам Мирча. - Учествовао сам на ликовним колонијима у Каленићу, Рујишнику, на манифестацији "Трстеник на Морави". Прву самосталну поставку приредио сам тек ове године, од 2. до 11. новембра у ликовном салону Народног универзитета у Трстенику. Било је великог интересовања.
Мирча је превалио дуг пут од детињства преко звања металоглодача и шефа производње у "Петолеткиној" фабрици Хидраулика до уметника који урезује бравуре. Као дете се школовао у Лопошу, а по завршеној основној школи са свега 17 година кренуо је да ради у погонима некадашњег индустријског гиганта. Након стицања више квалификација завршио је и Вишу техничку школу.
- Сигуран сам да ће ме унуци, а имам их петоро, наследити, јер су сви талентовани за уметност - поручује дека Мирча.
"ПЕТОЛЕТКA"
ИАКО је без своје воље отишао из "Прве петолетке", Мирча Пантелић и данас радо одлази у погоне некадашњег предузећа. Каже да се нада ће велика индустрија преживети и да ће бити посла за колеге. Прати и судбину скоро 1.800 радника, који се ових дана пријавило за одлазак из Холдинга ППТ и фабрика ППТ Заптивке и ППТ Сервоуправљачи.