СРОДНЕ ВЕСТИ

          Избор српских писаца, који ће представљати нашу књижевност на Московском сајму књига, који је почео јуче и трајаће до 6. септембра, а на коме је Србија специјални гост, изазвао је велико незадовољство у Удружењу књижевника Србије. Јер, на том списку (на коме су Владислав Бајац, Љубица Арсић, Гордана Ћирјанић, Васа Павковић, Гојко Божовић, Ласло Блашковић, Миодраг Раичевић, Милован Марчетић, Ана Ристовић и Ален Бешић) нема ни једног писца из УКС. У разговору за "Новости" Радомир Андрић, председник овог удужења, каже да је више него чудно што су на пут отишли само аутори који су чланови Српског књижевног друштва и ПЕН центра.
          - На конкурсу Министарства културе СКД и ПЕН центар су изабрани да изаберу тим наших писаца за ову велику књижевну манифестацију. Гле чуда, међу њима се није нашао ниједан члан УКС - истиче Андрић. - Како је изјавио Вуле Журић, председник УО СКД, први критеријум по коме су се опредељивали био је да писац има бар једно дело објављено на руском или да је тамошњој публици познат из неке антологије. То је међутим само изговор јер су чињенице сасвим другачије и неумољиве.
          Као пример саговорник наводи две велике антологије српске поезије објављене на руском, "Из века у век" Сергеја Главјука, која је доживела два издања и "Антологија српске поезије" у три тома Андреја Базилевског.
          - У трећем тому, посвећеног нашој поезији 20. века, заступљено је 25 песника, међу којима су, уз оне који нажалост више нису са нама, Љубивоје Ршумовић, Рајко Петров Ного, Милосав Тешић, Драган Драгојловић, Адам Пуслојић, Ђорђе Сладоје, Стеван Тонтић, Љубица Милетић, Ранко Јововић... и сви су они чланови УКС. Готово сви имају у овом избору по седамдесет и више песама, што значи да су руским љубитељима поезије добро познати. Не може се мимоићи ни чињеници да је роман "Чарапе краља Петра" Милована Витезовића објављен на руском и пропраћен похвалним критикама, а на овом језику изашло је и неколико књига Љиљане Хабјановић Ђуровић.
          Према Журићевом јавно изреченом мишљењу, додаје Андрић, селекција писаца за Московски сајам била је врло незахвалан посао, а начињени избор је "само један од могућих". Могло је да се направи још пет-шест таквих селекција, а ето испаде, да су чланови УКС овога пута само у резервном тиму.
          • Без лажне скромности, морам да подсетим да сам на фестивалу у Тверу добио прву награду и да ми је због тога објављена књига на руском језику, о трошку руског издавача. Неки писци се упорно хвале како им се књиге појављују на разним језицима, али притом "заборављају" да напомену да се то често чини уз потпуну финансијску подршку Министарства културе. Немам ништа против такве праксе, то се ради и у неким другим земљама, али ако се већ одлучује о одласцима наших писаца у свет, онда се мора имати у виду и та пракса. Писци који су отишли у Москву, а које иначе веома уважавам, неће дати праву и објективну слику српске књижевности.