СРОДНЕ ВЕСТИ

          ЛОБИРАЊЕ у Србији ће, после вишегодишњих најава, коначно бити регулисано законом! Како је за “Новости” потврђено у Министарству правде, одредбе о “наговарању” (превод речи лобирање) и легалном заступању интереса требало би да се нађу у нацрту измена Закона о Агенцији за борбу против корупције, чија је израда у току.
          - Министар правде је у марту ове године формирао радну групу за измене Закона о Агенцији за борбу против корупције - каже, за “Новости”, државни секретар Радомир Илић. - Чланови радне групе из редова Министарства правде предложили су да лобирање буде регулисано тим законом, као што је, рецимо, у Словенији регулисано законом о спречавању корупције. С тим што се не бисмо стриктно везивали за словеначки модел.
          Министарство је урадило упоредно-правну анализу лобирања у Европи, коју ће доставити радној групи, а очекује се да нацрт закона буде готов ове јесени.
          Србија је једна од ретких европских земаља која нема уређену ову област, иако у јавност с времена на време “процури” да је ова или она неформална група изборила доношење, измене или укидање одређених закона. Сведоци последњег таквог случаја били смо почетком лета када се министар просвете Срђан Вербић жалио на утицај појединих издавачких кућа на доношење закона о уџбеницима. Пропис је тада повучен из парламента, а издавачка кућа на коју је мислио осигурала је себи много школа за пласман овогодишњих књига за ђаке.
          Јавна је тајна да је код нас неформално лобирање најјаче у фармацеутској и дуванској индустрији, на већ поменутом тржишту уџбеника, а као посебно јак и често апострофиран помиње се увозниички лоби, али и лоби везан за трговину струјом и енергентима. Познаваоци прилика кажу да су све јачи лобисти и међу удружењима за заштиту животиња, ЛГБТ групама, као и еколошким удружењима. Сваки озбиљнији бизнисмен ангажује лобистичку кућу у земљи у којој хоће да развија посао или са којом тргује.
          По речима проф. Костадина Пушаре, који је учествовао у изради црногорског Закона о лобирању, ниједна компанија из Америке, Канаде, Аустралије или Француске неће да инвестира у нашој земљи ако прво не консултује лобисте.
          - Лобиста за њих процењује ризике улагања новца на наше тржиште. Али, он мора да да прецизне, тачне и непристрасне информације и зна се тачно колика је цена његове услуге - каже Пушара.
          У Америци сваки конгресмен може бити ангажован као лобиста. У Црној Гори, од доношења закона овом делатношћу баве се најугледније личности, које лобирају за своју државу у свету. На челу хрватскoг Друштва лобиста, које важи за најуспешније друштво када је у питању заступање интереса њихове земље, налази се Мате Гранић, бивши шеф хрватске дипломатије. Загреб је, рецимо, излобирао да средства која не потроше из ИПА фондова могу да пренесу у следећу буџетску годину.
          НЕ СМЕ ДА ПРЕВАГНЕ ПРИВАТНИ ИНТЕРЕСНеопходно је уредити област лобирања, без обзира у оквиру ког закона ће се то учинити и како, каже, за “Новости”, Татјана Бабић, директорка Агенције за борбу против корупције. - Циљ уређења јесте да се у процесу доношења закона омогући праћење тога ко лобира, кога лобира, на који начин, који приватни интерес промовише и да ли је он евентуално у супротности са јавним. Тако се спречава корупција и трговина утицајем, а законом би се уредило које тело ће пратити процес лобирања - каже Бабић.
          - У Европском парламенту свакодневно дефилује најмање 1.000 лобиста - каже проф. Пушара. - У Бриселу је регистровано 21.400, а у Вашингтону око 17.500. Амерички закон о лобирању стар је колико и њихова држава, а црногорски закон ЕУ је оценили као један од три најреформскија, уз законе о раду и о стечају. У Србији појам лобирања није схваћен на прави начин и колики је његов значај у борби против корупције.
          Тамо где је ова област законски регулисана нема договора “испод жита”, уз провизије од један до три одсто, па и више, и одливања новца на стране рачуне. Све је транспарентно - од списка лобиста, преко њихове цене, клијената, послова и баш због те транспарентности некоме у Србији је, каже Пушара, много стало да се ова област не регулише и да “лов у мутном” што дуже траје.
          По његовом мишљењу најбоље решење би било када би посебан закон био посвећен лобирању, као у Црној Гори. Ово је предлагало и српско Друштво лобиста, којем многи оспоравају легитимитет баш зато што су формирани пре него што је донет закон. Ипак, како кажу, они се већ четири године боре да се тај закон нађе пред посланицима, колико дуго њихова верзија стоји у фиокама Министарства трговине.
          Закон о лобирању или неки други сличан пропис требало би да уреди да утицај на доносиоце јавних одлука, дакле законодавну и извршну власт, буде транспарентан, по јасно утврђеним правилима и са јасним циљевима. Да се зна ко сме да се бави овим послом, а ко не, шта је неморално лобирање, ко је пријављен у струковну комору и ко има лиценцу. Лобисти обично у свету полажу заклетву, уредно пријављују своје послове, на њих плаћају порез, закључују легалне уговоре са клијентима.
          Добро европско решење било би да се бављење овом делатношћу забрани онима који су осуђивани за дела која их чине недостојним за тај посао, као и функционерима док су на функцији или неко време после тога. Циљеви лобиста не смеју да буду противни закону, да се користе претње и изнуда, да буду у корист само једне интересне групе, а на штету друштва.
          Тамо где престаје лобирање, почиње недозвољена трговина утицајем, која је код нас санкционисана као кривично дело.