СРОДНЕ ВЕСТИ

          СПЕЦИЈАЛНИ гост најзначајније књижевне смотре у Русији, Московског сајма књига, од 2. до 6. септембра биће Србија.
          За манифестацију која ће представити 500 излагача из 63 земље, пред - као се очекје - 200.000 посетилаца, српску књижевну репрезентацију саставили су наш ПЕН центар и Српско књижевно друштво. У њој ће се, између осталих, наћи Владислав Бајац, Љубица Арсић, Гордана Ћирјанић, Васа Павковић, Гојко Божовић, Ласло Блашковић, Миодраг Раичевић, Милован Марчетић, Ана Ристовић, Ален Бешић. Неки од њих већ су на путу за Москву.
          Српском ПЕН центру и Српском књижевном друштву, на конкурсу Министарства културе и информисања, ове године је припала част и обавеза да нашу књижевност и издаваштво представе не само у Москви, већ и на сајмовима у Пекингу, Франкфурту и Лајпцигу. У ту сврху министарство је издвојило 21 милион динара, што је готово десет пута више, него што је за промоцију српске литературе у свету издвојено 2013. (2,2 милиона).
          За наступ пред захтевном руском читалачком публиком, која нашу књижевност последњих деценија углавном познаје по делима Милорада Павића и Горана Петровића, СДК и ПЕН су се определили за писце чије су књиге, радови, приче, есеји преведени на руски језик. Један од циљева овог наступа је да наша савремена књижевност буде видљивија у Русији, јер је далеко мањи број преведених наслова са српског на руски него обрнуто.
          - Све што се важно објави у Русији код нас се врло брзо преведе, тако да смо у току са њиховим књижевним збивањима, док се код њих, од наших савремених аутора једино чита Горан Петровић - каже за "Новости" Гордана Ћирјанић. - Нисам сигурна да ће наступ на Московском сајму у том смилу нешто значајно променити, али је важно што се у Сибиру, у граду Тјумену, појавио издавач који објављује наше писце. Код њега се појавио и мој роман "Пољубац", што је један од разлога мог гостовања на Сајму. На руски је, у Москви, преведена и моја "Кућа у Пуерту", али није још објављена, јер је наше министарство културе, које је требало да то помогне, било прилично споро.
          Према речима наше саговорнице, доста тога се променило и на руској књижевној сцени, на којој су данас незамисливи милионски тиражи какви су постојали у доба социјализма:
          - Почетни тиражи књига, ако се изузму велики аутори, попут рецимо Улицке, сада су између две и пет хиљада. И Руси све више читају анонимне бестселере, а и "екрани" су узели своје - закључује Гордана Ћирјанић.
          Пажљивом посматрачу сигурно неће промаћи да репрезентацију наше књижевности чине, углавом чланови СКД, иако значајних аутора има и УКС и ДКВ.
          - Први критеријум по коме смо се опредељивали за имена са списка био је да је на руском објављено бар једно дело тог писца. Или макар да је тамошњој публици познат из неке антологије - објашњава за "Новости" Вуле Журић, председник УО СКД. - Радећи на припремама овог сајамског наступа схватио сам да је то посао незахвалнији од оног који има селектор фудбалске репрезентације. То је зато што имамо књижевност бољу од фудбала. Избор који смо направили је само један од могућих. Могло би се направити још пет-шест таквих селекција од по 15- 16 писаца, а да опет представљају репрезентативни узорак српске књижевне сцене.
          Уз Србију, специјални гости московског сајма су Иран и Јерменија, док ће Русија бити специјални гост 60. Међународног београдског сајма књига.

          О СВОМ ТРОШКУ
          У МОСКВУ путује и делегација Међународног београдског сајма књига, али како наглашавају - о свом трошку. Владан Вукосављевић, секретар за културу Београда, Зоран Аврамовић, председник, и Вук Вукићевић, члан сајамског одбора, имаће састанке са представницима најзначајнијих институција културе, књижевности и издаваштва у Москви, као и са директором Дома руске дијаспоре, директором Московског међународног сајма књига, председником Удружења издавача Русије...