СРОДНЕ ВЕСТИ

          ВЕЋ данима остајем до касних вечерњих сати, како би својим земљацима помогао да се снађу приликом куповине карата према северу. И ја сам некада давно у Србију дошао из Сирије и не могу ни да замислим колико им је све ово тешко и напорно. Овако за "Новости" говори Габар Хатами, који однедавно ради на "Ластиној" аутобуској станици у Београду. Његово главно задужење је да мигрантима, који говоре само арапски, олакша сналажење и комуникацију.
          Овај необичан службеник није и једина новина домаћег превозника. На крову трафике, која се налази на улазу у "Ластину" станицу, окачена је табла исписана на арапском језику: "Овде можете купити карте за Кањижу и Суботицу". Слични натписи на арапском у Београду више никог не изненађују. Има их на многим угоститељским и услужним објектима, па је тако и ово превозничко предузеће решило да олакша сналажење све већем броју миграната приликом куповине карата.
          Док разговарамо са Хатамијем, аутобус пристиже на перон, а група људи ужурбано устаје и прилази огради. Гледају у своје карте, па у таблу на стаклу возила. И док покушавају да утврде да ли је дошло време за укрцавање, Габар им прилази и на савршеном арапском објашњава у који аутобус треба да уђу. Ова група још није ни отишла, а већ му прилазе неки нови земљаци. Времена за предах готово и да нема.
          НЕРВОЗАГабар је врло често сведок и неких непријатних ситуација. Дешавало се, како каже, да су мигранти нервозни јер више нема карата за аутобус, па почну да се међусобну расправљају и гурају.
          - Увек им објасним како немају разлога за бригу, ред вожње се поштује, и уколико нису успели да уђу моћи ће да крену следећим аутобусом. Међутим, то некада иде тешко јер се међу њима увек нађу и људи незгодне нарави - каже Габар.
          - Многи се распитују око ситуације у Мађарској - објашњава Хатами. 
          - Боје се онога што их чека тамо, питају зашто се тако понашају према њима. Покушавам да их смирим колико могу, али одговор на то питање не могу да има дам.
          Сви већ знају да њему могу да се обрате уколико им је потребно неко објашњење, па разноразна питања "пљуште" током целог дана. Преводи им Габар натписе на локалима, упућује где могу да купе храну и одећу, говори колико је цена карте за Кањижу или Суботицу.
          - Ништа ми није тешко, битно ми је да свима помогнем. Они су често нервозни, уморни и веома цене када им неко изађе у сусрет - прича Хатами. - Иако ми је радно време од осам до два, скоро свакога дана остајем до вечерњих сати.
          Познаје, како каже, скоро све арапске дијалекте, и иако их није употребљавао годинама, ни реч није заборавио. Из Сирије је дошао пре више од две деценије, овде је завршио Рударски факултет, оженио се и остао. За његову пожртвованост, запослени у "Ласти" имају само речи хвале.
          - Много је добар, свима хоће да помогне. Ма, само што их не носи на рукама до аутобуса - шале се колеге.
          А он само скромно одмахује руком. Каже да се људима који су кренули у потрагу за неким бољим животом мора помоћи. Нови аутобус за Суботицу стигао је на перон, а Габару поново прилази група миграната са картама у рукама. Наставља стрпљиво да одговара на питања. И тако свакога дана.