СРБИЈА
Из печалбе се вратили на дедовину
Дванаесторо младих људи, рођених у Аустрији, Италији и Швајцарској, у селу Баре код Пожаревца обрађују више од 600 хектара, а један је подигао фабрику и запослио 50 радника
Слађан Стојићевић, Саша Селаковић и Александар Мијатовић Фото М. Филиповић
Пожаревац – У селу Баре код Пожаревца деценијама се говорило да из 260 кућа најмање по двоје ради у Аустрији, Италији и Швајцарској. Међутим, није више тако. Колега Слободан Васић са Радија Браво у Пожаревцу, који је рођен и живи у том селу, каже да сада нема више од 50 кућа из којих су једно или двоје у печалби. Старији су се вратили да у родном селу уживају стране пензије, а млади више не одлазе тако масовно као пре.
Напротив, чак и они који су се родили у иностранству, после завршене средње школе оставили су тамо родитеље и вратили се на имања дедова да их обрађују. И не само то. Увећали су имања неколико пута. Постали су газде, своји на своме. Једног од њих срећемо на трактору марке „џон дир”. Иде са њиве од 85 хектара, а приколица је пуна жита.
– Родило је добро – са осмехом говори Аца Мијатовић, коме је 31 година. – Било је шест и по тона по хектару. Ово сам сањао као дете у Аустрији док сам тамо ишао у основну и средњу школу. Нисам хтео да постанем Шваба. Знао сам одакле су ми родитељи и желео сам да имање деде Живорада и бабе Живадинке увећам. Успео сам донекле. Обрађујем 305 хектара сопственим средствима. Поред пшенице посејао сам по 110 хектара кукуруза и сунцокрета. Отац Горан и мајка Христина раде у Аустрији и неће се вратити до пензије. Нека их. Од Бога им здравље. Ја хоћу да будем богат сељак у Србији. Оженио сам се и очекујем да се супруга Снежана породи у септембру. Лекари кажу да носи двојке. Срећан сам човек.
Слађан Стојићевић има 44 године. С мајком Ружом и оцем Живославом, сада покојнима, живео је у Аустрији и Италији све до 1992. године. Онда је одлучио да се врати у очево родно село. Породичним средствима подигао је малу фабрику ПВЦ столарије, да би данас то била озбиљна индустрија са 50 радника од којих је већина из села. Производе извози у Беч.
– Купио сам 20 хектара земље и купићу још. Супруга Данијела и ја имао Милену и Марка. Син жели да ради земљу и не помишља да иде из Србије. Имамо сву механизацију. Надамо се да ће у Влади Србије схватити да треба улагати у наше људе који желе да се баве пољопривредом, а не у неке странце, који то не знају да раде боље од нас – уверава нас Слађан.
Слично мисли и годину дана старији Саша Селаковић, који се вратио из Швајцарске и сада има 70 хектара земље. Пола му је било под пшеницом, која је родила више од шест тона по хектару, а она друга половина је под сунцокретом.
Повратници из печалбе су и Ивица Богићевић (42), који производи храну на 60 хектара, а толико има и Младен Митић (44), који гаји 25 крмача. Велибора Вељковић (39) оре 25 хектара и гаји 40 крмача. По 20 хектара ору Слађан Станојевић (44), Саша Јаковљевић (37), Бојан Грујић (42), Златомир Војводановић (39). Велике стакленике има Слађан Ивковић (38), а воћњак од 12 хектара, каквих је мало у Европи, сада одржавају отац и деца сада покојног Саше Јевтића.
Да ови људи воле своје село, показало се у акцији у којој су сами изградили скоро три километра асфалтног пута од центра од магистралног пута Пожаревац – Велико Градиште. Сакупили су и приложили 27.000 евра. Имају лепе породичне куће, већина и викендице са базенима и рибњацима.
Миомир Филиповић
-----------------------------------------
Испод њива нафта и гас
У Барама се тренутно на пет бушотина испитују налазишта нафте и гаса, а досадашњи резултати су бољи од очекиваних. У већини случајева нафта се тражи на њивама оних које смо поменули у овом тексту.
-----------------------------------------
Џипови највише класе
Од 2010. године село организује „Џипијаду”, која се сваке године одржава крајем фебруара и почетком марта. Ове године учествовало је 106 џипова из Србије и више земаља Европе. Из Бара је било 12 џипова највише класе. Баре имају и традиционални летњи турнир у малом фудбалу.
објављено: 12.08.2015 у Политици
Нема коментара:
Постави коментар