Упркос помпезним најавама посете Србији известитељке УН-а за права у култури, са лакоћом се могло претпоставити да нам то неће донети ништа добро. Напрoтив, и то из много разлога.
 |
| Једна од тринаест православних цркава у великој Хочи / Фото: КМ Новине |
Ако су Уједињене нације отворено „падале на испиту“ поводом спровођења начела која (декларативно) заступају, то се онда догодило најпре и најчешће у ратовима на простору бивше Југославије и то увек свесно на штету Срба, без преседана.
Беспризорно и бестидно се Скупштина Уједињених нација понашала готово сваки пут када је требало спречити опасност и насиље над српским културним али пре свега верским, наслеђем и имовином. Наравно, и над другим животним областима.
То из два разлога. Прво, јер је оно што други народи (на простору бивше Југославије) имају у својој заоставштини одличан показатељ њихове прошлости без одређеног националног духа, курса, трајања, постојања… Национални идентитет других се може огледати у злочинима над Србима и безмало да једино у томе има константу али то је непожељан садржај уколико не може да се изврне на неки парадоксалан начин у нешто „добро“ или макар оправда неким измишљеним српским гресима или страховито претераним последицама попут броја сребреничких жтава или масовних гробница у којима су сахрањивани несрпски народи. Одувек се игнорисала чињеница да су ти други у заједници увек могли да живе са Србима али Срби са другима никако.
То се директно надовезује на други разлог, а он је – да су најрепрезентативнији споменици културе, градови, утврђења и верска места – српско наслеђе, српско и ничије више.
Релативизацијом, кривотворењем и фалсификовањем чињеница, по истом рецепту као са злочинима и жртвама, наслеђе се присваја, преименује тако што се српски називи локалитета преводе на друге дијалекте или језике и неосновано им се мења „власник“. Тиме добија улогу негирања историјског периода у коме српски етос има доминантну црту и наслеђе се приписује минорним, неорганизованим, још увек недефинисаним народима на простору историјски српских земаља.
Сваком од тих покушаја и недела претходило је увек исто – агресивна, брутална кампања и станизација српског народа кроз измишљене и недоказане злочиначке намере које су служиле да оправдају други, војни вид агресије над Србима као наводни „одговор“ или „превенцију“ па чак и „хуманитарно бомбардовање“ 1999. као последње у низу, до сада.
 |
| Постоје у свету људи који то могу добро да виде. |
Све то било је неопходно да се оправда војна агресија над српским народом у БиХ и Србији, наравно са акцентом дејстава на КиМ, и да се тако, мимо свих начела Уједињених нација, војно и политички промени стање на терену, одакле за последицу имамо преко пола милиона протераних Срба и на стотине разорених, уништених, присвојених верских и културних добара и знаменитости.
Хрвати присвајају читаве градове, писмо (помињући да су старе повеље градова на тлу Хрватске писане „једном врстом хрватске ћирилице“!!!), имена културу, гробља, обичаје… То исто чинили су и чине и муслимани у Босни али нико тако страховито као Шиптари са Косова и Метохије. Знамо (ми али не (?) и они други који би требало да знају, на пример ово не зна високи представник УН-а која је обишла Србију од Качаника до Београда) да је уништено преко 150 цркава и манастира, преко 10 хиљада надгорбних споменика, на хиљаде домова, државних зграда и друго. А то је заправо једино што би она морала да зна!
Карим Бенун, специјална известитељка Уједињених нација то – не жели да зна. О томе она не сме да говори. Али сме оно што раде већ деценијама – да у сред Београда преименује, пркоси и отима српско наслеђе али и читаве делове земље. Зато се усудила да каже оно што не би смела да није била сигурна да у власти у Београду има потчињене који ће се на то само насмешити, климнути главом и руком и поздравити њен предлог који је у духу најгоре традиције УН-а коју смо већ поменули како у српском случају изгледа.
 |
| Британски припадници УН-а у Босни, исто и на Косову и Метохији, довели су са собом у други крај света свог човека са гајдама у традиционалној одећи. Сваки контигент је имао једног таквог који би сваке ноћи и јутра свирао макар једну кратку мелодију. Истовремено Међународна заједница је Србима у Босни забранила да певају уз гусле јер величају српске битке и јунаке! |
Гласило Брисела у Србији, агенција БЕТА, преноси да је она позвала Србију „и Косово“ да не политизују (српско) наслеђе на Косову и Метохији током својих кампања! Чак није поменула предизборне кампање тако се може закључити да је свако заступања искључивог права Срба на своје наслеђе – некаква кампања. И још да треба да га „деполитизују“ и ослободе „националистичког контекста“…
= преузето, видети више УН – Амерички параван за отимање српског нaслеђа на Косову и Метохији >>>>>>>>>>>>>
Нема коментара:
Постави коментар