'Мајданпек' исплатио плате у злату!

Снежана Јовановић, Никола Поповић

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Камиони са 100 тона злата закопани западно од Москве?
• 
  Мајданпек: "Златару" нико неће

• Цене злата одолевају паду производње и понуде
• Компанија из Русије пронашла највеће залихе злата у Судану
• Американци испод Бора пронашли најбогатију златну жицу на планети!

ПОСЛОВОДСТВО индустрије прераде метала (ИПМ) Мајданпек обезбедило је око осам килограма златног накита којим су платили пет заосталих примања за 315 радника овог предузећа, у коме послују "Златара Мајданпек" и "Мегапласт". Радници су добили у замену за плате између 20 и 25 грама накита, који су одмах продали, а највећи део потрошили на плаћање нагомиланих комуналија.

- У златари радимо и муж и ја 32 године - казује Снежана Јовановић. - Ја сам добила 31 грам, а супруг 36,5 грама накита у замену за пет плата. Један део злата смо продали дилерима на црно по цени од 30 евра за грам, и тим новцем покрили нагомилане рачуне за струју, воду, грејање... Памтим времена када је Златара "Мајданпек" била светски позната фабрика. Сећам се када сам примила прву плату, одвела сам цело друштво на море, где смо провели месец дана и упркос огромном труду нисам успела да потрошим сав новац. Данас сам дошла у ситуацију да једва школујем децу.

Никола Поповић, председник Самосталног синдиката Златаре "Мајданпек", такође је узео плату у злату.

- Ја сам моје злато продао за 4.000 динара по граму и то дилерима девиза - каже Поповић. - Тим новцем покрио сам трошкове за комуналије, али и дугове које сам направио да бисмо моја породица и ја могли да преживимо.

Поповић каже да је ово био једини начин да 315 радника добије заостале зараде.

- У очекивању смо поступка приватизације, који ће се спроводити продајом имовине и преузимањем радника, тако да будући послодавац, уколико златара добије купца, није у обавези да радницима исплати заостале зараде.

ПРОПАДАЊЕПочетком 21. века у систему ИПМ радило је више од 2.000 радника, а производи златаре су се извозили у све земље света. Дошло је до два неуспела покушаја приватизације, након чега је 2006. године фирма уведена у поступак реструктурирања. Од некадашњег гиганта који је упошљавао велики број радника, у фирми је остало само њих 315, од чега се 47 радника пријавило за добровољно напуштање радног места уз отпремнину.

Пре добијања злата обављена је анкета међу радницима, а од 315 запослених само је један био против да се заостала примања регулишу на овај начин. Синдикат најављује и да ће повести преговоре око сличне исплате зарада за период од августа до приватизације фабрике.

- Почетком јула, на предлог репрезентативних синдиката, покушали смо да изнађемо могућност да исплатимо заостале зараде у периоду од марта до јула - каже Милица Јасенски, директор Златаре "Мајданпек". - Просечна плата у нашем предузећу је око 25.000 динара, а са синдикатима смо договорили да, будући да немамо новца, исплата буде у злату. Договорили смо се такође да цена грама злата буде 4.500 динара са ПДВ-ом и на тај начин смо за "зараде радника" издвојили око осам килограма златног накита од 22 карата.

Јасенски каже да је предузеће у реструктурирању од 2006. године и да 31. октобра престаје заштита која фирму штити од поверилаца.

Уколико се до тог периода не приватизујемо, 1. новембра, највероватније, фирма одлази у стечај - не крије разочарање директорка златаре.

'Мајданпек' исплатио плате у злату! | Економија | Novosti.rs

Сада, јавно и без стида, појединачни и групни интерес побеђују сваки други

Писац Драган Драгојловић

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Песме Драгана Драгојловића у ирској антологији
• 
  Говор о свом времену

• Препуштени новим газдама
• Стихови на кинеском
• “Завичај” прокрчио пут

 - СВОЈИМ положајем, природним богатствима и лепотама, Србија је испред многих земаља у које се Срби исељавају. Оно што је њен проблем јесте што ми нисмо свесни потенцијала своје земље и што се не трудимо да отклонимо оно што је главни проблем и мана - одсуство реда, а то значи закона који важи за све. Као и дуготрајног уверења државних чиновника и свих из јавних сектора да народ постоји због њих, а не они због народа.Из засеока Драјић код Бајине Баште успео је да стигне до Аустралије, где је био наш амбасадор. У међувремену, бавио се разним пословима, био и министар вера, а већ неколико година је управник Андрићеве задужбине. Као писац огласио се још у ђачким данима и после тога објавио осамнаест песничких књига, четири романа, две збирке приповедака, три романа за младе, приче за децу...

* Шта вас је подстакло да се у зрелим годинама опробате у прози, и то веома успешно?

- Када песник осети потребу да о нечему каже нешто више од онога што му омогућава песничка форма, он се подухвата романа или приче да би исказао то што жели. Усудио бих се да кажем да је проза у једном тренутку неминован избор.

* У бројним песмама и књигама бавите се националном тематиком, али без претеривања и митоманије...

- Песник јесте јединка, али и члан заједнице у којој је рођен, а тиме је и национално биће. Од почетка сам веровао да песник, говорећи о своме времену, не може да не говори и о своме народу, о историји и свему ономе што је део њега и његовог света. Песник и када пева о праисторији, о антици или о Византији, говори делом и о своме времену и о себи. И када, из било ког интереса, или грантова који пристижу из незнаних извора, говори против свога народа, он говори о себи. Када служи туђем интересу, он је обичан војник који извршава налоге. Савест не мора увек бити сметња. Пошто је људски нагон самоодржања и стицања моћи јачи од много чега, лако се све да оправдати. Времена су “флексибилна”. Знамо да је гесло Енглеске, која је била највећа колонијална сила модерног доба, да нема вечитих пријатеља већ да постоје само интереси. Та логика помера у други план све друго: нацију, моралност, патриотизам, хуманост...

ПУТ У СВЕТ O СВОМ ТРОШКУКојим путем наша књижевност може да стигне у свет?
 У свет се стиже ако имате преведену књигу, најбоље на енглески језик, и ако се уреднику, односно издавачу она свиди. То је најсигурнији пут и моје књиге су углавном тим путем ишле. До сада имам објављене 23 књиге у Америци, Италији, Швајцарској, Немачкој, Румунији, Грчкој, Македонији, Турској, Русији, Индији, Кини, Аустралији. Све те књиге објављене су без икаквих подстицаја државе, првенствено што то издавачи књига нису тражили. Само сам се једном обратио Министарству културе, у време када га је водио СПО, за помоћ око плаћања пута на Варшавску песничку јесен, и био одбијен. Више се нисам обраћао и сам сам плаћао своја путовања.

*Живимо у чудном времену, у коме су границе између истине и лажи, правде и неправде, морала и неморала, све мање видљиве. То за последицу има да све постаје дозвољено?

- Уверен сам да ово све проистиче из онога што сам рекао - да је интерес наметнут да замени све идеале и вредности. Тада све то бива дозвољено, па и да се ревидира историја. Донедавно смо учили и веровали да победници пишу историју, сада се уверавамо да то, ништа мање успешно, раде и побеђени онда када господару (Америци) одговара. Они против којих је у два светска рата ратовала сада су њени вољни и невољни савезници, а они који су јој тада били савезници сада су непријатељи. Зато историја има да буде онаква каква садашњим интересима одговара. Сутра може бити сасвим друкчије. Нема трајних савезника, говоре Енглези. Да ли ће икада доћи тренутак када ће политика почети да се заснива и на интересу који не искључује и не супроставља већ и на уважавању и пријатељству... Зар мора да се и данас продужава прастара матрица ратова, пљачкања, доминације и потчињавања, отимања и експлоатације?

* Као економиста по струци, како гледате на наше економске (не)прилике?

- Ако ова влада настави у овом правцу, уверен сам да се стварају услови за излазак из зачараног круга корупције, пљачке и безнађа. Уз све то, мора се, али не стварањем мржње према другима, развијати самопоуздање нашег народа и вера у себе. Знамо колико су се трудили, и то још увек многи чине, да нас оставе без вере у себе, користећи разне методе и средства. Морамо знати да без вере у себе нема оптимизма ни енергије потребне да се иде напред. Нужно је зауставити кукњаву и жаљење због сиромаштва, уз пуне кафиће и кафане у свако доба дана и ноћи. Тога нема тамо где се наши исељавају. Тамо су дан и ноћ пуна места где се ради и ствара.

* Неколико година били сте секретар Републичке заједнице културе. Како видите нашу данашњу културну политику?

Био сам скоро осам година секретар те заједнице. Учињено је толико много да је немогуће све набројати. Ниједну одлуку нисам донео сам, већ надлежни органи. Тада се нису могла дати средства за снимање филмова који никад нису снимљени, а ни паре враћене. Нису исти годинама могли да путују по свету заступајући једну уметничку браншу. Тада није могла једна група писаца или других уметника бити годинама фаворизована од државе. Сада, јавно и без стида, појединачни и групни интерес побеђују сваки други.

КРИТИКА У ЋОРСОКАКУ

ШТА се догађа са нашом књижевном критиком, која се све чешће своди на плаћене рецензије?

ВЕЋ сам неколико пута говорио о ћорсокаку у којем се критика нашла, на штету себе и књижевности. Један од озбиљних проблема је и то што сада листови и часописи немају средстава да хоноришу те текстове. Ако то чини онај о чијој књизи се пише, онда се тешко може говорити о поузданости такве критике. Такође, не може се очекивати да то неко ради бесплатно. Ако ту додамо интересне групе, политичку и партијску солидарност, борбу против “национализма у српској књижевности” и друге методе онда би нам требало времена и простора да све тек поменемо.

Идеале заменили лични интереси | Култура | Novosti.rs

БРАНКО ДРАГАШ ПЛАН ЗА СРБИЈУ

Пет јаких лобија ведри и облачи широм Србије

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Ово је Босанка која је п(р)огурала резолуцију о Сребреници!
• 
  Професионални лобисти ускоро у Црној Гори

• Србија добија прва правила за лобирање
• Влада Србије: Не плаћамо лобисте
• Амерички конгерсмен лобира: Дачићу, Ештоновој и Тачију Нобел за мир?

ЛОБИРАЊЕ у Србији ће, после вишегодишњих најава, коначно бити регулисано законом! Како је за “Новости” потврђено у Министарству правде, одредбе о “наговарању” (превод речи лобирање) и легалном заступању интереса требало би да се нађу у нацрту измена Закона о Агенцији за борбу против корупције, чија је израда у току.

- Министар правде је у марту ове године формирао радну групу за измене Закона о Агенцији за борбу против корупције - каже, за “Новости”, државни секретар Радомир Илић. - Чланови радне групе из редова Министарства правде предложили су да лобирање буде регулисано тим законом, као што је, рецимо, у Словенији регулисано законом о спречавању корупције. С тим што се не бисмо стриктно везивали за словеначки модел.

Министарство је урадило упоредно-правну анализу лобирања у Европи, коју ће доставити радној групи, а очекује се да нацрт закона буде готов ове јесени.

Србија је једна од ретких европских земаља која нема уређену ову област, иако у јавност с времена на време “процури” да је ова или она неформална група изборила доношење, измене или укидање одређених закона. Сведоци последњег таквог случаја били смо почетком лета када се министар просвете Срђан Вербић жалио на утицај појединих издавачких кућа на доношење закона о уџбеницима. Пропис је тада повучен из парламента, а издавачка кућа на коју је мислио осигурала је себи много школа за пласман овогодишњих књига за ђаке.

Јавна је тајна да је код нас неформално лобирање најјаче у фармацеутској и дуванској индустрији, на већ поменутом тржишту уџбеника, а као посебно јак и често апострофиран помиње се увозниички лоби, али и лоби везан за трговину струјом и енергентима. Познаваоци прилика кажу да су све јачи лобисти и међу удружењима за заштиту животиња, ЛГБТ групама, као и еколошким удружењима. Сваки озбиљнији бизнисмен ангажује лобистичку кућу у земљи у којој хоће да развија посао или са којом тргује.

По речима проф. Костадина Пушаре, који је учествовао у изради црногорског Закона о лобирању, ниједна компанија из Америке, Канаде, Аустралије или Француске неће да инвестира у нашој земљи ако прво не консултује лобисте.

- Лобиста за њих процењује ризике улагања новца на наше тржиште. Али, он мора да да прецизне, тачне и непристрасне информације и зна се тачно колика је цена његове услуге - каже Пушара.

У Америци сваки конгресмен може бити ангажован као лобиста. У Црној Гори, од доношења закона овом делатношћу баве се најугледније личности, које лобирају за своју државу у свету. На челу хрватскoг Друштва лобиста, које важи за најуспешније друштво када је у питању заступање интереса њихове земље, налази се Мате Гранић, бивши шеф хрватске дипломатије. Загреб је, рецимо, излобирао да средства која не потроше из ИПА фондова могу да пренесу у следећу буџетску годину.

НЕ СМЕ ДА ПРЕВАГНЕ ПРИВАТНИ ИНТЕРЕСНеопходно је уредити област лобирања, без обзира у оквиру ког закона ће се то учинити и како, каже, за “Новости”, Татјана Бабић, директорка Агенције за борбу против корупције. - Циљ уређења јесте да се у процесу доношења закона омогући праћење тога ко лобира, кога лобира, на који начин, који приватни интерес промовише и да ли је он евентуално у супротности са јавним. Тако се спречава корупција и трговина утицајем, а законом би се уредило које тело ће пратити процес лобирања - каже Бабић.

- У Европском парламенту свакодневно дефилује најмање 1.000 лобиста - каже проф. Пушара. - У Бриселу је регистровано 21.400, а у Вашингтону око 17.500. Амерички закон о лобирању стар је колико и њихова држава, а црногорски закон ЕУ је оценили као један од три најреформскија, уз законе о раду и о стечају. У Србији појам лобирања није схваћен на прави начин и колики је његов значај у борби против корупције.

Тамо где је ова област законски регулисана нема договора “испод жита”, уз провизије од један до три одсто, па и више, и одливања новца на стране рачуне. Све је транспарентно - од списка лобиста, преко њихове цене, клијената, послова и баш због те транспарентности некоме у Србији је, каже Пушара, много стало да се ова област не регулише и да “лов у мутном” што дуже траје.

По његовом мишљењу најбоље решење би било када би посебан закон био посвећен лобирању, као у Црној Гори. Ово је предлагало и српско Друштво лобиста, којем многи оспоравају легитимитет баш зато што су формирани пре него што је донет закон. Ипак, како кажу, они се већ четири године боре да се тај закон нађе пред посланицима, колико дуго њихова верзија стоји у фиокама Министарства трговине.

Закон о лобирању или неки други сличан пропис требало би да уреди да утицај на доносиоце јавних одлука, дакле законодавну и извршну власт, буде транспарентан, по јасно утврђеним правилима и са јасним циљевима. Да се зна ко сме да се бави овим послом, а ко не, шта је неморално лобирање, ко је пријављен у струковну комору и ко има лиценцу. Лобисти обично у свету полажу заклетву, уредно пријављују своје послове, на њих плаћају порез, закључују легалне уговоре са клијентима.

Добро европско решење било би да се бављење овом делатношћу забрани онима који су осуђивани за дела која их чине недостојним за тај посао, као и функционерима док су на функцији или неко време после тога. Циљеви лобиста не смеју да буду противни закону, да се користе претње и изнуда, да буду у корист само једне интересне групе, а на штету друштва.

Тамо где престаје лобирање, почиње недозвољена трговина утицајем, која је код нас санкционисана као кривично дело.

Пет јаких лобија ведри и облачи широм Србије | Друштво | Novosti.rs