Једној души са Сиријуса
Палој са висина, заједно са пахуљама,
са снагом инаџије јарца, отпорне смарагд-тује,
да увесељава животе хуљама…
и да саму себе Косовом отрује...
Бежати од зла људског и породичног,
на крајњи исток, или на крајњи север,
на крајњи запад, или на крајњи југ Земље,
не помаже, - бежати од себе? - Never!
Од себе и ружних успомена, од детињства,
од девојаштва, од погрешних откључавања,
значи само - упадати у нове замке
и заврзламе, пакао лавиринта. Вино заваравања!
Бежати од грешних стараца,
и библијске Сузане – води
према мрежи похотних јараца.
Побећи, на крају, у другу веру,
не води према ослобођењу, Слободи,
већ сасвим у супротном смеру!
Коме је донело добро - апсолутно зло,
и вајду, смирај самозванца чизма?
Само лаж и маске дотрајале дубоке
државе, откривају лицемерје титоизма.
Бордели тајни на Косову крајем
шесдесетих памте ужасе и ритуале
које подстичу нељуди и тамне силе,
рептили, црно племство, препотопске але.
Садизам манијака импотентних скривао се,
лицемерје, контрола владајуће мафијашке алијансе,
и мазохизам уграбљене несрећне женске деце,
тајних полиција, као пећински накит
дубок мрак. Наказна држава наопака црква.
Ти, душо, ниси ту имала никакве шансе!
Уочи Васкрса 2021.
Нема коментара:
Постави коментар