Синхронизована кампања? (2)

b g | 14/01/2012 09:30

Taj čovek je politički potrošen

Данче из Врања | 14/01/2012 11:38

Просто не могу да верујем да се огласило чланство СПО, из базе, како се то каже, за све ово време, (изузимајући Новосађане), откад врх странке ради шта им је воља. На срамоту посланика из СПО у републичкој скупштини, и наравно, лидера странке. Зар су личне привилегије важније од страначког статута, и двадесетогодишњих идеала некада моћне странке?

Лаза Сибачки | 14/01/2012 13:52

Нико тако зналачки и темељно није упропастио углед Српске Монархије,мада парадоксално звучи,као В.Драшковић.Мислим да је његов задатак био да ослушкује јавност,па ако су у Србији сви за четнике он да промовише партизане и обрнуто ако су сви за партизане да промовише четнике.Он је то сјајно радио и чега се он подухвати"ту трава више не ниче" па ће нас тако решити "чедиста".

seljak srednjebosanski-ruralni | 14/01/2012 18:59

Steta.A u Briselu bas pocinje kisa. Covjeku koji se vec dvadeset godina ujutro pita na kojoj je politickoj poziciji bio sinoc, trebalo je dodati kisobran.

Vladimir Nikolic | 15/01/2012 02:27

Postoje u Srbiji ljudi po zanimanju "razočatani članovi SPO". U životu ništa drugo nisu radili, osim što su razočarani u Vuka. I lepo žive. Prvi je bio neki Mirko Jović pre više od 20 godina, a onda svakih godinu dana se po neki javi.
Evo sad ovi. Nema ih mnogo. Sada se javilo njih 5 i za svoju platu su "razočarani". Da su ubili čoveka ne bi dobili naslovnu stranu, ali ako si razočaran u Vuka, molim lepo.
A ovi komentatori, koji se ispod svakog teksta o Vuku i SPOu, u komentaru gade i Vuka i SPOa i književnog dela Vuka (Dana je neizostavna), mogli bi da budu malo sofisticiraniji.
Bar u Politici.
Inače mi, SPO, nikog ne diramo. Osim savest. Prvi smo rekli u Srbiji demokratija. Prvi smo u Srbiji rekli sloboda medija. Prvi smo u Srbiji rekli Milošević je zlo. Prvi smo podigli tri prsta. Prvi smo u Srbiji zapalili sveće Sarajevskim žrtvama i stideli se "Vukovarske pobede". Prvi smo rekli da je Kosovo izgubljeno. I do god je Srba biće i nas koji gledamo svojim očima i slušamo svojim ušima.

Видети више: http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=204486

ПОЛИТИКА

Све више захтева за смену Вука Драшковића

Политико, колико коштају овакви чланци?

Дејан Милутиновић ПУТОВАЊЕ У СРЕДИШТЕ ТАЈНЕ

Јован Пејчић: Профил и длан. Појмови и поимања, Плато, Београд 2003.

  

Дејан Милутиновић

Књи­га Про­фил и длан: пој­ма­ви и по­и­ма­ња Јо­ва­на Пеј­чи­ћа ор­га­ни­зо­ва­на је као тро­дел­на це­ли­на. Пр­ви део је­сте оквир ко­ји је са­ста­вљен од лир­ских фраг­ме­на­та, по­е­ти­зо­ваннх при­ча и пе­са­ма. По­ет­ске ин­тен­ци­је окви­ра усло­вље­не су ти­ме што ту до­ла­зи до по­ста­вља­ња и су­бли­ми­са­ња про­бле­ма. За раз­ли­ку од цен­трал­них де­ло­ва ко­ји ме­та­је­зи­ком, са по­вре­ме­ним искра­ма тро­па, го­во­ре о пој­мо­ви­ма и про­бле­ми­ма, ујед­но ука­зу­јућн и на огра­ни­че­ност и про­бле­ма­тич­ност (ме­та)је­зич­ког пре­но­ше­ња, ру­бо­ви при­ка­зу­ју свест да се про­теј­ска при­ро­да ми­шље­ња мо­же из­ра­зи­ти је­ди­но кроз су­ге­ри­са­ње и до­ча­ра­ва­ње. Јо­ван Пејчић на ру­бо­ви­ма је­зи­ком ча­ра и су­ге­ри­шу­ћи сво­ди ме­та­је­зич­ке по­став­ке.

Цен­трал­ни део књи­ге чи­не два де­ла ко­ји су на­гла­шенн и у на­сло­ву. Пој­мо­ви пре­но­се апо­ри­је и ди­хо­то­ми­је всза­не за на­у­ку о књи­жев­но­сти, као што су: он­то­ло­ги­ја књи­жев­но­сти, кри­ти­ке, жан­ра; од­но­си тер­ми­на и кри­ти­ке, књи­жев­но­е­ти и вред­но­ва­ња, пи­са­ња и ми­шље­ња, по­ру­ке и по­у­ке, по­е­зи­је и про­зе, умет­но­сти и исто­ри­је; про­блем пе­сни­ка-кри­ти­чарâ (ко­је Јо­ваи Пеј­чић на­зи­ва по­ли­гра­фи­ма), књи­жев­ног знал­ства, узо­ри­то­сти учи­те­ља...

Дру­ги дeo, По­и­ма­ња, до­но­си тек­сто­ве ко­ји су гру­пи­са­ии око, три „ча­сти“, три тсмат­ска кру­га. Пр­ву част чи­не тсксто­ви са те­ма­ма из на­ци­о­нал­не исто­ријс. Ства­ра­о­ци ре­чи­ма – Све­ти Са­ва, Је­фи­ми­ја, Ра­кић, Ну­шић, Aнђa Пе­тро­вић, Јо­ван Скер­лић, Бра­ни­мир Ћо­сић – по­сма­тра­ју се као при­ме­ри ро­до­љу­бља, као узо­ри ко­ји су сво­јим де­ла­њем и пре­га­ла­штвом за­слу­жи­ли ви­со­ко ме­сто у на­ци­о­на­ли­ој исто­ри­ји и ми­ту. Дру­га част при­ка­зу­је Бе­о­град у књи­жев­но­сти, од­по­сно књи­жев­ни Бе­о­град, од пр­вих по­ме­на дo Дру­гог свет­ског ра­та. Tpeћa част при­па­ла је ве­ли­ким свет­ским пе­сни­ци­ма и мпсли­о­ци­ма: Де Ви­њи­ју, Рил­кеу,

UNESKUOV konkurs za umetnike od 25 - 35 godine

Izvor> UKS

На трећи поглед / Бела Тукадруз

...“То осећање сложености света и сложености света у човеку који се бори са светом око себе, које је писац Антрополошких есеја имао, по нама, довело је до лепих резултата у романима Нит михољског лета и Кутија од ораховог дрвета”, пише М. Е.

Препознатљив амблем...

На први поглед – тако изгледа. Али у суштини – критичко фразирање. Вредност нових дела аргументује се вредношћу једног дела истог аутора из прошлости, које припада другом жанру. Наизглед је све јасно; понешто би требало и да се подразумева; а враг само зна, шта би то био “интелектуални роман”? “Са дубљом пролазности људских моћи и илузија, са нечим што нас слично Црњанском опомиње да је све човеково прах, роман Николе Милошевића за мене је траг лепог и сублимног настојања овог писца и књижевности да тражи истинито.И говори изразито о том тражењу човека. Са тим осећањем ја писцу овог дела честитам једну лепу победу”, ето тако пише овај критичар-фразер.

Какву победу? Над ким, или чим? Могао је и усмено свом колеги Милошевићу изнети комплименте, а не да троши папир и штампарску фарбу у “Пољима”! А ако је већ хтео да заиста оцени, вреднује нове књиге Н. М., требало је да своју оцену пропусти кроз финија и ситнија сита и јаче диоптрије… Тај критичар личи на критичаре из прошлости, на Скерлића, који помно бди и чува писце своје котерије…

Видети више 
        http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2011/01/09/%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4/