Петар Беков направио етно кућу
СВАКЕ године Србија изгуби један град величине Јагодине или Руме, упозоравају демографи. Србија данас има 300 хиљада душа мање него пре десетак година, поручују статистичари. Од 165 општина позитивним прирастом могу да се похвале само четири!
Невесела демографска слика земље још је суморнија на селу, поготово на југоистоку. Гасе се вековна огњишта, школе су одавно празне, а оно мало живота пулсира у времешним људима заборављеним од рода и порода, и државе такође.
А младост се преселила у вароши уздајући се у бољи живот.
Дојкинци су највеће село на Старој планини. Према речима Драгана Најдановића, председника МЗ, овде тренутно живи 180 људи, старости од 65 до 80 година. Од тога је неколико десетина у изузетно тешкој материјалној ситуацији и помоћ им је неопходна. Нажалост, сви су мање-више једнаки у сиротињи тако да мало ко може да помогне другом. У Јеловици, Брлогу, и другим местима низ кањон плаховите Височице, али и у Гостуши, Паклештици, Бели, Топлом Долу и Засковцима, стање је још горе. Остареле горштаке више не радују ни приче о зимским туристичким центрима на Старој планини, о градњи жичара, хотелских комплекса.
Последња свадба у овом крају била је пре готово три деценије, када су се на планинском ветру и последње пелене осушиле. Некадашње школе су руиниране, столарија покрадена, а од када се са границе повукла војска, опустеле су и карауле, које су, на неки чудан начин, одржавале нит живота у овом делу Србије.
Зато су сахране честе. Нажалост, дешава се да нема ко ни гроб да ископа. Старачке руке нису за крамп и ашов који треба зарити у тло пуно камења. То врло добро знају у димитровградском крају, у селима од Смиловаца у Забрђу до Горњег и Доњег Криводола, Сенокоса и Браћеваца на другој, северној страни Видлича.
Драган Митов (52) је један од двојице преосталих становника Доњег Криводола. Баљев Дол и Браћевци су се свели на по три житеља, у Изатовцима, Каменици и Сенокосу има их укупно четрдесетак, али се на другој страни димитровградске општине потпуно угасио Верзар и још неколико засеока.
- Цело село сваког дана пије кафу или код мене, или код комшије - са дозом црног хумора прича Митов, који је некада радио у Димитровграду, а сада живи од десетак коза у Криводолу.
- Старопланински крај је деценијама запостављан у свим режимима и од свих владара и ово што се сада дешава последица је тога. Политичари уочи сваких избора „праве“ путеве, асфалтирају сокаке, али сада више ни то не обећавају јер немају коме, просто нема гласача. Из града сам отишао јер ми је овде лепше. Издржавам се од коза и не зависим ни од ког. Сам сам свој газда и знам да ће ми бити онако како радим - прича Митов.
У Забрђу је стање нешто боље, нарочито у Височким Одоровцима, Смиловцима, где се настанио и Петар Беков. Од породичне зграде је направио етно кућу са преко 5.000 експоната, надајући се да ће се туризам развити и да ће моћи од овог посла солидно да живи или да бар заради пензију до које му је остало још неколико година. Ипак, ствари се не одвијају динамиком на коју је он рачунао, па је принуђен да буде и гробар.
ВЕЧИТЕ НЕЖЕНјЕ
НА подручју Беле Паланке има чак 675 нежења старијих од 45 година. Поједини су већ загазили у седму деценију, што значи да се никад неће ни оженити нити ће имати потомке, односно нема ни просте репродукције, а о прираштају и да не говоримо. Са млађима од 45 година, тај број је далеко већи - каже Немања Милошевић и додаје да су се ствари поприлично отеле контроли, а последице ће бити страшне. О томе сведочи и податак да се просечно овде догоде четири смрти, а само једно рођење годишње.
НА подручју Беле Паланке има чак 675 нежења старијих од 45 година. Поједини су већ загазили у седму деценију, што значи да се никад неће ни оженити нити ће имати потомке, односно нема ни просте репродукције, а о прираштају и да не говоримо. Са млађима од 45 година, тај број је далеко већи - каже Немања Милошевић и додаје да су се ствари поприлично отеле контроли, а последице ће бити страшне. О томе сведочи и податак да се просечно овде догоде четири смрти, а само једно рођење годишње.
- Охрабрује ме повратак пензионера из Димитровграда, Пирота, Ниша, Београда и других места где су својевремено отишли „трбухом за крухом“. Лјуди се враћају нарочито лети, обнављају куће, а станове по градовима остављају деци. Последњих година је у овом крају обновљено више десетина старих, али има и новоподигнутих кућа. Нажалост, често се дешава да ме ангажују као гробара, јер нема способног човека да ископа раку. Некад се на сахрану чека и по два дана, док издалека пристигну потомци - казује Петар Беков.
Бела Паланка, некадашња римска Ремизијана, која је у окружењу три природна парка, имала је значајнију улогу у источном римском царству пре много векова него у савременој Србији. Многа од 46 села, нарочито на ободу Сврљишких планина, али и Суве планине, пред гашењем су.
Како каже Немања Р. Милошевић, хроничар овог краја, Доњи и Горњи Рињ имају по једног становника, у Бабином Калу их је седморо, исто толико и у Глами, а и у Топоници животари шест старих особа. Од око 14.500 житеља белопаланачке општине, скоро 10.000 их је у граду.
Драган Марковић је са Старе планине. Радио је у предузећу које је пропало, али се довија у граду, јер каже да би на селу гладовао.
ПородиЧна кућа се распала. Струју су нам одавно искључили, нема пута ка селу, немам ништа од стоке и механизације и за покретање било код посла потребно ми је бар десет хиљада евра. То је за мене огроман новац. Осим тога, оно мало имања што је остало није папиролошки подељено са браћом - каже Марковић.
Оскудица и немаштина у планинским, али и у селима близу града, поприлично су променили оно мало преосталих људи. Као да се традиционално гостопримство, по коме је овај крај познат, неповратно губи.
- Свако је сам са својом муком и мислима и свако је нервозан. Раније су људи били спремни да прискоче у помоћ, сада није такав случај. Сами су као пањеви, љути на потомке, па и на животну тескобу која их притиска и чекају најмањи повод за свађу - каже Лјубомир Костадиновић из средњевисочког села Поковеник.
Витомир ЋИРИЋ
(Наставиће се)
Витомир ЋИРИЋ
(Наставиће се)
У два села два сељака
