UNESKUOV konkurs za umetnike od 25 - 35 godine

Izvor> UKS

На трећи поглед / Бела Тукадруз

...“То осећање сложености света и сложености света у човеку који се бори са светом око себе, које је писац Антрополошких есеја имао, по нама, довело је до лепих резултата у романима Нит михољског лета и Кутија од ораховог дрвета”, пише М. Е.

Препознатљив амблем...

На први поглед – тако изгледа. Али у суштини – критичко фразирање. Вредност нових дела аргументује се вредношћу једног дела истог аутора из прошлости, које припада другом жанру. Наизглед је све јасно; понешто би требало и да се подразумева; а враг само зна, шта би то био “интелектуални роман”? “Са дубљом пролазности људских моћи и илузија, са нечим што нас слично Црњанском опомиње да је све човеково прах, роман Николе Милошевића за мене је траг лепог и сублимног настојања овог писца и књижевности да тражи истинито.И говори изразито о том тражењу човека. Са тим осећањем ја писцу овог дела честитам једну лепу победу”, ето тако пише овај критичар-фразер.

Какву победу? Над ким, или чим? Могао је и усмено свом колеги Милошевићу изнети комплименте, а не да троши папир и штампарску фарбу у “Пољима”! А ако је већ хтео да заиста оцени, вреднује нове књиге Н. М., требало је да своју оцену пропусти кроз финија и ситнија сита и јаче диоптрије… Тај критичар личи на критичаре из прошлости, на Скерлића, који помно бди и чува писце своје котерије…

Видети више 
        http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2011/01/09/%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4/

Stravične posledice bombardovanja NATOa

Nadgrobni spomenik Mite Lukića na groblju Donje Male u Mišljenovcu, Zvižd, iz 1915. Snimak Ivana Lukića, maj 2010. -

Četvorogodišnja Nikolina Petković zatočenica je večnog mraka. Nina je rođena bez oba oka, šest godina pošto su njeni roditelji pred bombarderima „Milosrdnog anđela“ iz svog doma u Đakovici prebegli u Srbiju. Za lekare, Nina je medicinski fenomen, tema za istraživački rad, primer na kojem bi mogle da se dokažu posledice bombardovanja... Za roditelje - samo bol. Doveka.

Petočlanu porodicu Petković rat je 1999. zarobio u dvadesetak kvadrata sobe 203, hotela „Srbija“ u Boru, prinudnom domu kosmetskih nevoljnika. Jugoslav i Snežana Petković, sa dvoje dece i ostarelim ocem, pet godina kasnije, u oktobru 2005. godine, dočekali su Ninu.

- Redovno sam išla na ultrazvuk. Rekli su da je sve u redu. Posle porođaja, otpuštena sam iz porodilišta, a niko mi nije objasnio zbog čega je moja beba rođena bez očiju. Nisu mi, čak, ni dali uput za Beograd, ni sanitet, nismo imali para ni za autobus. Kao da nikoga nije bilo briga - opisuje majka Snežana početak očajničkog traženja spasa za svoje dete.

- Bez očnih proteza, Ninini glava i mozak ne bi mogli normalno da se razvijaju - priča otac. - Kako raste, potrebne su nove. Zavod za zdravstveno osiguranje plaća samo jednu godišnje. A mi smo ih kupili bezbroj. Svake godine 15-20.

Ova devojčica, Nikolina, kako navodi dr Radomir Kovačević iz Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“, samo je jedna od mnogih žrtava posledica tromesečnog NATO bombardovanja, od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Tada je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom, baš kao i u Iraku, gde su nemački lekari otkrili slične slučajeve dece rođene bez očnih jabučica.

Posledice traju do danas i sve su evidentnije. S obzirom na to da je vek poluraspada uranijuma i njegovih oksida četiri i po milijarde godina, može se zaključiti da će hemijsko i radioaktivno zagađenje biti večno. U najboljem slučaju, stručnjaci predviđaju da će se genetske mutacije kod budućih generacija pojavljivati i posle 60 pokolenja!


Videti više: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=179317&title_add=%C5%BDivot%20bez%20o%C4%8Diju&kword_add=bombardovanje%2C%20uranijum

Марина Абрамовић уживо

Њујорк – У Музеју модерне уметности у Њујорку јуче је отворена ретроспективна изложба наше славне уметнице Марине Абрамовић. Свечано, ВИП отварање одиграло се неколико дана раније, 9. марта, када је преко 800 званица видело премијеру новог перформанса. Ова ретроспектива под називом „Artist is present” (Уметница је присутна)
представља преседан за музеј јер комбинује приступ уметности перформанса као догађању уживо са традиционалним историјским приказом опуса уметнице. Хронолошки изложени радови настали у претходних четрдесет година Абрамовићкине каријере комбиновани су са „живим ре-перформансима”, односно поновним извођењима пет њених познатих перформанса, које ће у наредних два и по месеца изводити 35 перформера.
Овакав концепт мења парадигму уметничке ретроспективе каква се данас практикује у музејима модерне и савремене уметности.
У њујоршким медијима изложба је одјекнула као изузетан догађај који је први пут у историји увео перформанс уметност у мејнстрим – и то на велика врата.
Аутор је кустос Клаус Бисенбах, главни кустос одељења медија и перформанса МОМА и нови директор Центра за савремену уметност.
Иако светски призната као пионир и једна од најзначајнијих протагониста перформанс уметности, Марина Абрамовић, први пут има прилике да приближи своју уметност публици која није навикла да види уметницу како користи своје тело као субјект, објект и медијум, испитујући физичке и менталне лимите свог бића.
Историјски, тј. хронолошки конципирана изложба приказује ране интервенције и звучне радове, настављајући преко фотографија и видео-радова Маринине самосталне каријере у седамдесетим годинама у њеном београдском периоду. Потом наставља тако што приказује колаборације – видео-записе перформанса из касних седамдесетих година прошлог века са Улајем (уметничким и некадашњим животним сапутником са којим се на овој изложби поново срела после 23 године)....

видети више: file:///C:/Documents%20and%20Settings/Biblioteka/My%20Documents/Култура%20%20Догађања%20уживо%20Марине%20Абрамовић%20%20ПОЛИТИКА.htm