аватар

аватар. у хиндуизму инкарнација божанства у људској или животињској форми ради супростављања злу на свету.Обично се односи на десет појава Вишнуа, укључујући и инкарнацију Буде Гаутаме и Калкина (инкарнација која ће тек доћи). Ово учење појављује се у Багавадгити у речима бога Кришне Ајруну: " Кад дође до пада правичности и успона неправичности, тада се ја појављујем."

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Британика. А-Б - Београд: Политика:Народна књига, 2005. стр. 10


Све велики балкански научници пре 11 сати Од кад је Америка узела Балкан под своје - све државе су отишле у пропаст али сви балкански политичари глуме мученике и продају народу маглу о просперитету. Све државе су презадужене, јуримо Грчки рекорд. Ниво БДП из 1989. није достигла ни једна ex-YU. Натовили су се неки смешни "тајкуни" а цела економија на Балкану је неки Комерц без било какве озбиљне домаће производње. Пошто народ то увиђа, "американизација" и локални политичари морају да покрећу додатне свађе и разбуцавања. Верујем да ће грађани бити паметнији од интересних група -- јер они су сви исти већ деценијама и ништа им не фали. За Србију сам 100% сигуран. - коментар уз чланак: Презадужени, а на „Форбсовој” листи Све се слажем са овим Америма и баш их разумем да су забринути за мир у свету, али кад рецимо руски авион прође близу Велике Британије, то је атак на мир у свету, а када Руси отерају амерички шпијунски авион од границе са Русијом, опет су Руси криви? Ако ме нешто ужасно нервира, то је лицемерство, а Запад га има на претек - Socrat 10. септембар 2016. 14:18 #4206110 ЛеЗ 0007885 Лицемерство

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

понедељак, 05. октобар 2015.

Револуција која је појела своју славу и своје вође

„Револуција” која је појела своју славу

На 15. годишњицу смене Милошевићевог режима тај догађај ближи је забораву него некадашњој популарности, а у јавности се све мање прича о онима који су га предводили. – И даље траје расправа да ли је то била револуција, преврат или државни удар
Илустрација Шпиро Радуловић
Датум који је прошао транзициони пут од славе до заборава. Таква је судбина 5. октобра после 15 година од када су грађани рекли „не” Милошевићевом режиму на једном уличном скупу који се завршио без крви. У време власти ДОС-а и странака које су га водиле датум је обележаван као историјско достигнуће, а његови творци сматрали су га Даном демократије.
Али, можда баш због те демократије и могућности народа да потпуно слободно бира, протеклих година 5. октобар као да није више толико популарна тема, а број критичара, којих је увек било, расте. С деснице се све гласније чује да је тај датум „чедо” страних служби, више него воља народа. Вашингтон није крио да је у последњој години власти Слободана Милошевића са неких сто милиона долара помогао политичке странке, невладине организације и медије који су се борили против Милошевића, али се често заборавља да су на улице Београда тог дана изашле стотине хиљада грађана и да би масовност скупа пред Скупштином Србије могла да се упореди с митингом подршке Милошевићу на Ушћу 1988. године.
Помињу га и као државни удар који је на превару извео тим нечијих агената, али заборављају на председничке изборе који су одржани десет дана раније, и да је кандидат опозиције 24. септембра освојио пола милиона гласова више него Слободан Милошевић, што је признала чак и власт док је покушавала да покраде изборе. Војислав Коштуница освојио је готово два и по милиона гласова: да ли је толики број грађана Србије био у заблуди и тако лаком да их завара пропаганда иностраних центара моћи?
Деценију и по после тих збивања не чуди да они који данас воде Србију не помињу много 5. октобар, као некадашњи противници његових организатора. Али не утркују се баш ни као критичари тих дешавања. Досовци тврде да је то зато што би неко могао да их пита у чему се то, нарочито на спољнополитичком плану, разликују њихови програми, поготово кад је реч о европском путу, побољшању односа у региону, јачању приватног сектора, заштити грађанских слобода и права...
Још једна од данас заборављених теза јесте да је та промена била прва „обојена револуција” без грађанског рата и људских жртава. Била је модел који су многи маштали да извезу у неке друге земље. Али искуства из Србије нису се баш поновила на Блиском истоку или Украјини.
Историчари ће се још дуго спорити око тога да ли је Милошевић могао другачије политички да одигра, ако не 6. октобра, када је признао победу и пожелео срећу Војиславу Коштуници, а оно 25. септембра, кад је имао опцију да призна пораз на председничким изборима али и да формира савезну владу са својим црногорским коалиционим партнерима. Његови социјалисти и даље су чинили владу која је и после тог датума била легитимна.
У сваком случају, миран и брз одлазак Милошевића као да је разоткрио све слабости оних који су га сменили. Није било потребно ни неколико месеци да раскол Зорана Ђинђића и Војислава Коштунице постане важнија тема. Уместо о томе како даље, расправљало се да ли је за 5. октобар заслужнији лидер ДС-а, као организатор, или председнички кандидат из ДСС-а за којег су људи гласали. Ђинђић је, наиме, обелоданио да се пре расплета састајао с Милорадом Улемеком Легијом, ког је убедио да не потегне оружје на народ.
Конфликт двојице најважнијих људи (Ђинђићеви људи критиковали су Коштуницу као националисту који сарађује с „Милошевићевим људима”, попут Радета Марковића и Небојше Павковића) пренео се и на остале лидере ДОС-а и имао је високу цену. Биланс свега је да су данас тек неки од њих у парламенту као сенка опозиције која су некад били или су пали испод цензуса, а у власти су тек Расим Љајић и Велимир Илић.
Тешко је предвидети шта ће о 5. октобру јавност мислити за 10 или 15 година и да ли ће га звати револуцијом, превратом или државним ударом. Можда ће то боље знати будући историчари, рођени после 2000, уместо данашњих аналитичара који су сведоци тог догађаја. Ако 5. октобар буду назвали револуцијом, моћи ће да додају да је она појела своју славу и своје вође.
Никола Белић објављено: 05.10.2015 у Политици

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Darko Gustav | 05/10/2015 20:13
Tu revoluciju 5 oktobarsku su pojeli zuti politicari lopovi koji su krali sakom i kapom .Narod je jos jednom prevaren
Вукота Мараш | 05/10/2015 20:21
За нама су "године, које су појели скакавци" у облику бескрупулозних људи, који су себи дали за право да буду лидери демократије. Финансирани споља, добро органиѕовани, злоупотребили су сопствени народ и његову огромну жељу да живи достојанствено и да га воде часни, честити и поштени људи. Огромна позитивна енергија, која је извирала из те жеље се распрсла као пена од сапунице. Врло брзо смо схватили да су демократски лидери само плаћеници, чији циљ је да у земљи Србији уруше све од привреде до темељних вредности. Србија је у годинама за нама колонизована на начин, незабележен у историји цивилизације. Сви се слажу, на пример, да је "приватизација пљачкашка" али нико није ни покушао озбиљно да опљачкано врати ономе од кога је опљачкано. Изузетака, на жалост, нема. Узлети појединаца су директно пропорционални штети, коју су сопственом народу учинили. Све партијске свађе су само естрада, на којој могу сви са сваким, у складу са режисерском замишљу Великог брата. Нишчи су досегли царство.

Нема коментара: