аватар

аватар. у хиндуизму инкарнација божанства у људској или животињској форми ради супростављања злу на свету.Обично се односи на десет појава Вишнуа, укључујући и инкарнацију Буде Гаутаме и Калкина (инкарнација која ће тек доћи). Ово учење појављује се у Багавадгити у речима бога Кришне Ајруну: " Кад дође до пада правичности и успона неправичности, тада се ја појављујем." / - ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Британика. А-Б - Београд: Политика:Народна књига, 2005. стр. 10



Претражи овај блог

Лексикон Едиције Заветина

Лексикон Едиције Заветина
ПРОТОТИП

Укупно приказа странице

понедељак, 18. јун 2018.

Zapisi iz Akaše / Vorteks / Život sa entitetima



INDIVIDUALNE SESIJE – zakazivanje preko mejla junkiesoultribe@gmail.comMoju autobiografsku knjigu “Suze peku samo prvi put” možete poručiti preko ovog linka https://junkiesoul.com/books/ Ili preko online knjizare za isporuku bilo gde u svetu https://www.knjizara.com/knjige/pretr... Jelena Stefanović Književnica, Fasilitator, Reiki učitelj, Bars i teta praktičar, Instruktorka plesa /Writer, Facilitator, Reiki teacher, Bars and theta practitioner, Dance teacher Osnivač i predsednica Centra za KULR/ Center for CAPD Founder & chief Više na junkiesoul.com Posetite FB stranice/Visit FB pages

Novi Dani - Vladislav Petković Dis

Agape-Isidora Zebeljan Vladeta Jerotic-Religija i muzika(03.04.!6)

недеља, 17. јун 2018.

Ranovac škola iz vazduha

15. XI 1973.

Фотографија Б. Веддер















(...)

Расправљали смо о љупком и ружном. Ја сам се позивао на Шелија, и захтевао да се дрвеће и брегови љупко сликају, у магли. - Ти - успротиви се мој пријатељ сликар - у овом свету примећујеш само љупкост, али ја који упорно посматрам тај свет могу ти рећи да на свету има много више ружног него љупког!Зашто да игноришемо ту чињеницу, то ружно, да га не приказујемо, ако нас прогони? Па чак и ако нас не прогони. Сликаћу ружно и понављаћу фантазмагорије и ужасе из својих снова, па макар ме сматрали лудаком! Сликарство је, као и поезија и филозофија, својеврсни антрополошки прилаз  неком егзистенцијалном и неразрешивом, рецимо пиктуралном проблему само наизглед. 
    Поново смо се вратили на стару тему о пријатељству између животиња и људи. - И оно што је немогућно, истина је. Знам у једном мачванском селу човека који је имао моћ да звиждуком дозива змије, и одлазио са њима. Змије су га волеле...

* *

     Стварање не би требало да буде нека врста мазохизма, самомучења. Чим постане то, треба дићи руке од узалудности и покушаја. Или барем отићи у неку дугу шетњу...

    ______________

         = извор: из необјављених бележака (1973)

петак, 15. јун 2018.

Повест о Блудном Сину

Фотографије Бранке Веддер


















(...)
(Повест о Блудном Сину који је отишао у свет, јер није желео да га воле они који су му најближи, као ни други људи, била ми је неразумљива дуго, све док нисам схватио своју матер, свога оца, свога брата, своје блиске рођаке, све док се и сам нисам одрекао њихове љубави.)

   Боже, зашто сам се поново вратио свему томе - зар човек заиста не може без љубави? 
   Зар човек никада неће постати  аутомат, машина независна од свога творца и мајстора?
    Јер све у који сам се вратио и за којим сам чезнуо у туђини хладан је као загробна плоча и увенуо као хризантеме.
    Будио сам се више пута у току ноћи из мутног сна и осећао неописиво безнађе - соба у којој сам лежао била је нека врста љубичасте гробнице, у којој сам сахрањен жив, и имао сам утисак да ће срце сваког тренутка да ми стане.
    Јесте ли икад срели Блудног сина  који је побегао у свет јер није желео да га ико воли, а онда је после извесног времена у туђини у неком великом граду жудео за домом, завичајем, девојкама, родитељима и браћом којих се у себи био одрекао?
    Јесте ли икад срели човека који није знао шта би са својим животом, као ни слепац са чаробном лампом?
    
     (....)


   _________________

       = извор: из необјављених белешки (14. октобар 1973.)
      

MISTERIJA DINOSAURUSA I DRUGA BIOLOŠKA ORUŽJA - Prof. dr Tomislav Terzin

Obilne padavine u Požarevcu, 31.07.2014.



Zbog izuzetno jake i obilne kiše koja je dugo padala, Štab za vanredne situacije grada Požarevca saopštio je da je došlo do problema na mnogim saobraćajnicama, u javnim ustanovama i preduzećima, kao i u individualnim objektima. Pozivaju se građani da bez preke potrebe, za sada, ne polaze na put i povećaju pažnju prilikom praćenja stanja. Štab koji i dalje stalno zaseda, upozorava građane i druge nadležne subjekte da redovno prate naredna saopštenja i ponašaju se prema datim uputstvima.

Jako nevreme i kiša u Pozarevcu

четвртак, 14. јун 2018.

STRAVIČNO UPOZORENJE NAUČNIKA: Evropu čeka HAOS!

Марифетлук


(...)

Јутрос сам прочитао чланак неког младог писца поводом осамдесетогодишњице живота Милоша Црњанског (...)*, у којем нам је испричао читаво своје детињство, школовање... Као да нас читаоце занима приватна личност чланкописца? Изгубљено време!
Кад се саберу сва та изгубљена времена потрошена на марифетлуке назовиписаца, онда то испадну месеци, године...


___________

       * Изоставио сам име тог "писца", тада када је настала та забелешка (новембар 1973.), и сад га се више не могу сетити (јун 2018.). Чега сам се прибојавао? Творце књижевнмих марифетлука треба жигосати. Зашто сам изигравао кротко јагње које се љупко потчињава затвореним лавовима, испред кавеза, као нама јутарња кафа?

уторак, 12. јун 2018.

ЗЛОКОБНЕ ОЧИ СОВЕ

(...)

                  12. X  73.
    Као и пре када бих јој дошао у посету, она је ко сова хукнула изнутра:"Ко је?"
    Ја бих узбуђено прошапутао, а онда би ме она оставила да чекам читаву вечност пред вратима, што ме је доводило у највећу могућу неугодност. Нисам знао шта да чиним са рукама, шта да посматрам, јер кад бих погледао горе према небу, видео бих рупу на крову поткровља, паучину која виси. На једном од зидова црнела се чађ: тихо, тихо ми је све говорило да сам изгубио кураж, подсећало м,е је на пређашње доласке када сам дрхтао као прут при помисли да ћу сести на њену постењу, расплести јој  бујне плаве увојке и љубити јој руке.... Али сада док ово пишем, јасно видим шта ме је спречавало да поступим одлучно: њене очи... (Очи сове! Не инсинуирам, она ми је и сама једном рекла да је права "ноћна птица", да н о ћ у  све чини...) итд. итд.

   ____________

       = извор: из једне од бележница. (Глупи сусрети са Д. из Осијека.)

понедељак, 11. јун 2018.

Vrcanje meda u selu Susek

Је ли могуће?

Две њиве: она тамо у средини, наша, и ове које су биле наше - бивши воћњак под овсем, 2018, и Додина (парлог)


















(...)

   Је ли могуће да се пројури кроз најлепши део живота (младост) као кроз Сахару?
   Да, нажалост, могуће је...!


___________

     * = извор: извод из једне бележнице (новембар, 1973)

недеља, 10. јун 2018.

11. XI 1973.

Коњски босиљак?





(...)

Вести. Опет о рату. Човечанство не може без ирационалног. Вести, вести; ох, опет нове вести, које наговештавају Апокалипсу. Самоуништење човечанства може постати страшна масовна сцена, само ко ће насликати ту апсурдну слику будућности?
    Месец, онај јесенски сјајни месец, који Црњански пише великим словом у својим лепим и старинским песмама, путовао је неким својим путем, чинило се спорије од међуградског аутобуса на чијем сам двадесетом седишту седео ја замишљен ... Који ја?
    Понекад би се Месец скотрљао иза неког брежуљка, нестао у каквом мрачном шумарку, а онда би нагло излетео таме као какав крупан диск, сјајан и жут... Путујемо даље. Пролазимо кроз једног велико и богато село у Пеку; мноштво сељака и сељанки  одевених у дебеле овчије кожухе стоје на тротоару испред Сампослуге, Поште, Пијаце. "Чекају да прође свадба", рече неко. Затим је аутобус прозујао кроз ово село, зауставио се тек на његовом крају. У сусрет нам је долазило шест трактора са приколицама натовареним невестинским даром.... Неки чича у црној шубари, са лицем налик на божурасту зараслу рану, сиђе у једно стишко село, баш испред недовршеног дома културе, из чијих зидина расту кукута, оструга и љиљани... 
    Путовао сам кроз сумрак и у глави су ми се мотале неке помисли, и затим се убрзавале као рингишпил...
    Читао сам једну хронику о вечној неслози међу Србима и пропасти царства српског, књигу која већ сада има велики утицај на моју будућност. Стигао сам у наш сеоски дом у тренутку када су отац и мати већ били поспани. Брат је у својој соби листао Толстојево "Дечаштво".

Палећи свеће покојнима (почетак јуна 2018, Мишљеновац)

__________________

   * = извор: одломак из бележнице бр. 18 (1973).