↔

↔
..
..

    ТРИ РЕЧИТА КОМЕНТАРА*

Војинпре 2 сата  У Фрнцуској, у другој пол. 19. века водио се рат изм. Француске и мале Пруске у коме је Француска потучена до ногу и, како изгледа, до данас се није опоравила. За тај пораз, после ког је створена Велика Немачка, француска плутократија је морала наћи кривца и за кривца је одабран један штабс. капетан, Јеврејиин, Драјфус. А у ствари конфидент је био из редова врах војне олигархије. Можда изгледа да ово нема везе са темом али само на први поглед. На "други поглед" ми се суочавамо са сличним стварима и до данс нисмо у стању да нађемо ко у Србији организовано" кочи узбрдо" и до данас немамо прецизно пописане жртве Јасеновца, жртве муслиманског терора у БиХ , жртве неусташког поретка, Ф. Туђмана у Славонији, Далмацији и Хрватској и коначно, жртве на КиМ. Нисмо никада пописали материјалне губитке и сходно томе затражили одштету и све то не може бити спонтано, јер је сувише типично, већ је организовано...!

Раде Ковачевићпре 4 сата Србија мора многе ствари да промени пре него што се оспособи да врати Косово под свој суверенитет,што је једини легитимни циљ који Србија може да има на Косову.Дакле,нема поделе Косова, нема размене територија,нема фантазирања о заједничком животу Србије,Албаније и Косова у ЕУ,нема компромиса о територијалном интегритету Србије.Шта Србија мора да промени да би вратила Косово под свој суверенитет? Мора да промени политички систем у правцу социјал-демократског председничког система (извршна власт у рукама изабраног председника), мора сопственим снагама да реиндустријализује привреду (учешће индустрије у БДП најмање 30%), мора да се врати концепту општенародне одбране и обавезног војног рока,мора да развије војноиндустријски комплекс,мора да се укључи у ОДКБ у циљу заједничке одбране од НАТО-а,мора да се преоријентише на нова тржишта, односно на ЕАЗ и БРИКС, мора да одустане од пуноправног чланства у ЕУ, мора до даљњег да замрзне косовски проблем, али да интервенише ако крене погром.

Najveći zločinпре 9 сати Najveći zločin i u doba mira i doba rata u Srbiji je uvođenje rijaliti programa na tabloid televizijama, i štampani tabloidi. Taj zločin je milion puta veći nego da su na Srbiju bačene dve atomske bombe. Ista je situacija i u ostalim državama biše SFRJ, i jugoistočne Evrope. Ti koji su sve to izmislili su najveći zločinci. Zločinci protiv ljudi.

_______

* = коментари уз чланак ГОДИШЊИЦА ПОГРОМА НА КОСОВУ 2004. ГОДИНЕНајвећи злочин у доба мира

Аутор: Живојин Ракочевићпетак, 16.03.2018. у 21:55

Шта јесте, а шта није публиковано?

**

Песници су изолована бића. - На моменте ми се учини да је лирика мртва. А онда се огласе неком песничком збирком аутори који се не одричу лирског израза, каже Веселин Мишнић добитник награде „Милан Ракић”. / /  Данас видимо да се у медијима већа пажња поклања неким полуприватним и приватним наградама које носе чудна имена. Њима се придаје значај, а награде попут Ракићеве или Попине, Драинчеве и Десанкине, Исидорине, па и Вукове, остају на маргини. Мени лично награда „Милан Ракић” пуно значи јер носи име песника кога сам уз Његоша највише поштовао, каже Веселин Мишнић, песник, романсијер, приповедач, афористичар који је недавно добио песничку награду „Милан Ракић” коју додељује УКС.

_______

  Бела Тукадруз: Коментар:   

   Прву реченицу Г-ђе Борке Голубовић-Требјешанин можемо прихватити као, на жалост, сасвим тачну и идикативну. Све остало је - на жалост - ствар дубоке личне новинарске предрасуде. Зар се, и такве књижевне награде, као што су Попина, Десанкина, Исидорина, па и Вукова, не намештају? Зар и оне нису већ дуже време,као и многе друге ствари, наслеђене из периода СФРЈ, понекад, доведене до апсурда? Поштено би било да један новинар, кад већ осумњичи неке награде да су "полуприватне" и "приватне" наведе и неко од назива тих књижевна награда? Даље да не идемо.

Комeнтаруспeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

3.11.2018. 11:58

         
        *
        Када сам написао овај коментар, у офлајн издању београдске "Политике" , био је публикован само десети део чланка штампаног у штампаном издању. Када сам поново погледао, после неколико сати, тај споменути чланак, одједном је био објављен у целини, и то ми је било чудно. Удубио сам се и прочитао га целог, и схватио да се то није десило тек тако.  Заправо, мој првобитни коментар је био неправедан према споменутој новинарки, јер није њен став, већ Мишнићев, оно што сам критиковао. Сео сам и одмах написао речи извињења Г-ђи Борки Голубовић- Требјешанин, али тај коментар, тј. извињење није публиковано, није га одобрио онај невидљиви администратор (нисам рекао ни цензор ни манипулатор). Грешка је моја и могао сам да је прећутим, али бих се због тога лоше осећао. Убудуће ћу, много пажљивије, читати, те скраћене чланке у онлајн издању споменутог листа. Многи ће помислити, читајући ово, да је могло проћи без свега овога, и извињења, јер је споменути чланак потиснут, гурнут под тепих, у заборав, али... Боље да се зна. Кога је, у ствари, незнани администратор штитио - новинарку, споменутог награђеног песника, или читаоца Бела Тукадруза? Ко то може да зна? Регујем : боље бити и патетичан, него смешан... 

Бела Тукадруз