аватар

аватар. у хиндуизму инкарнација божанства у људској или животињској форми ради супростављања злу на свету.Обично се односи на десет појава Вишнуа, укључујући и инкарнацију Буде Гаутаме и Калкина (инкарнација која ће тек доћи). Ово учење појављује се у Багавадгити у речима бога Кришне Ајруну: " Кад дође до пада правичности и успона неправичности, тада се ја појављујем."

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Британика. А-Б - Београд: Политика:Народна књига, 2005. стр. 10


Све велики балкански научници пре 11 сати Од кад је Америка узела Балкан под своје - све државе су отишле у пропаст али сви балкански политичари глуме мученике и продају народу маглу о просперитету. Све државе су презадужене, јуримо Грчки рекорд. Ниво БДП из 1989. није достигла ни једна ex-YU. Натовили су се неки смешни "тајкуни" а цела економија на Балкану је неки Комерц без било какве озбиљне домаће производње. Пошто народ то увиђа, "американизација" и локални политичари морају да покрећу додатне свађе и разбуцавања. Верујем да ће грађани бити паметнији од интересних група -- јер они су сви исти већ деценијама и ништа им не фали. За Србију сам 100% сигуран. - коментар уз чланак: Презадужени, а на „Форбсовој” листи Све се слажем са овим Америма и баш их разумем да су забринути за мир у свету, али кад рецимо руски авион прође близу Велике Британије, то је атак на мир у свету, а када Руси отерају амерички шпијунски авион од границе са Русијом, опет су Руси криви? Ако ме нешто ужасно нервира, то је лицемерство, а Запад га има на претек - Socrat 10. септембар 2016. 14:18 #4206110 ЛеЗ 0007885 Лицемерство

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

недеља, 16. април 2017.

„Политикин” додатак „Култура – уметност– наука”

Први број „Политикиног” додатка „Култура – уметност– наука” појавио се 14. априла 1957. године, на шест страница „Политикиног” формата. Најпре је излазио недељом и штампан је тако да се могао издвојити из листа као засебна целина. На првој страни, у првом броју, објављени су текстови Душана Матића, Душана Костића и Милана Ђоковића и илустрације Миливоја Узелца и Сретена Стојановића. Од 1963. године излази суботом и до данас је популаран као „суботњи додатак”. У смањеном формату у односу на новински излазио је од 27.11. 2004–7.4. 2007. године.
За првог уредника Културног додатка именован је песник Ристо Тошовић, раније секретар Савеза књижевника Југославије, главни уредник „Књижевних новина” и некадашњи главни уредник часописа „Младост” (који је забрањен 1952), а промовисао је модерну светску и нашу књижевност, као и нове тенденције у уметности уопште. Ристо Тошовић је Културни додатак уређивао све до 1962. године када је именован за главног уредника НИН-а.
После Ристе Тошовића уредници Културног додатка били су: Драгослав Зира Адамовић, Миодраг Максимовић, Вања Краљевић, Радован Поповић, Милка Лучић, Анђелка Цвијић, Зоран Радисављевић, Весна Рогановић, Ана Оташевић. Сада га уређује Марија Ђорђевић.
У првом броју, поред већ поменутих сарадника, своје прилоге објављују: Воја Чолановић, Угљеша Богуновић, Алекса Челебоновић, као и новинари „Политике”: Мирослав Радојчић, Леон Давичо, Радмила Бунушевац, Миодраг Максимовић, Олга Божичковић и Стево Остојић. ...
..
Факсимил: Рекли су о Културном додатку

...

Нема коментара: