аватар

аватар. у хиндуизму инкарнација божанства у људској или животињској форми ради супростављања злу на свету.Обично се односи на десет појава Вишнуа, укључујући и инкарнацију Буде Гаутаме и Калкина (инкарнација која ће тек доћи). Ово учење појављује се у Багавадгити у речима бога Кришне Ајруну: " Кад дође до пада правичности и успона неправичности, тада се ја појављујем."

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Британика. А-Б - Београд: Политика:Народна књига, 2005. стр. 10


Све велики балкански научници пре 11 сати Од кад је Америка узела Балкан под своје - све државе су отишле у пропаст али сви балкански политичари глуме мученике и продају народу маглу о просперитету. Све државе су презадужене, јуримо Грчки рекорд. Ниво БДП из 1989. није достигла ни једна ex-YU. Натовили су се неки смешни "тајкуни" а цела економија на Балкану је неки Комерц без било какве озбиљне домаће производње. Пошто народ то увиђа, "американизација" и локални политичари морају да покрећу додатне свађе и разбуцавања. Верујем да ће грађани бити паметнији од интересних група -- јер они су сви исти већ деценијама и ништа им не фали. За Србију сам 100% сигуран. - коментар уз чланак: Презадужени, а на „Форбсовој” листи Све се слажем са овим Америма и баш их разумем да су забринути за мир у свету, али кад рецимо руски авион прође близу Велике Британије, то је атак на мир у свету, а када Руси отерају амерички шпијунски авион од границе са Русијом, опет су Руси криви? Ако ме нешто ужасно нервира, то је лицемерство, а Запад га има на претек - Socrat 10. септембар 2016. 14:18 #4206110 ЛеЗ 0007885 Лицемерство

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

петак, 05. септембар 2008.

Реакција на неистину / Шишман

Све ово пише црно на бело, у - видећете и сами где. Комплетан текст се може преузети са интернет издања београдског листа ДАНАС, култ. додатак Бетон.

JEDAN,DVA, TRI…
Srpska književna kritika se nikad nije sistematski pozabavila sferom direktnog prožimanjaliterature i ideologije, kulture i politike. Većina ozbiljnih istraživača je svesna estetskogšunda i/ili visoke ideološke zasićenosti dela čija će visina tiraža i broj izdanja, brojne uglednenagrade, lančana reakcija kritičkih panegirika i afirmativnih novinskih anketa obeležitijedno vreme, ali se time nikad neće adekvatno pozabaviti. Njihova svesnost se tokomvremena najubitačnije izražavala kroz oportuno ignorisanje i pseudoelitističku indulgentnumantru: Dovoljno je što ja sam znam šta koliko vredi, ali me to znanje, kao ni moja akademskatitula ili status kritičara, ničim ne obavezuje da govorim o onome o čemu ne želim. Upravokukavičluk i izrazita erozija moralne komponente zvanja univerzitetskog profesora, naučnogistraživača i književnog kritičara proizveli su zapušteno kulturno polje i ostavili prazan prostor.Kulturno propagandni komplet Beton, sa aktivnom regionalnom podrškom osvedočenih mehaničara, ušetao je na napušteno gradilište i započeo proces svoje privatne obnove i izgradnje.Projekat KPK Beton, koji se manifestuje rubrikom Mixer i tekstovima koji selektivno preispitujusrpsko književno nasleđe, ima za cilj dekonstrukciju »tvrde linije « mainstream srpske literatureod početka osamdesetih. Reč je o uticajnim književnim delima koja saž imaju i konstruišu različitevidove ideologije nacionalizma. U nekima od njih ideologija ima oblik anticipativnog poziva na istorijski revizionizam (Danko Popović, Knjiga o Milutinu), negde se dramski uglazbljuje tradicionalno fiksirana mitska matrica sa jedinstvenom etičkom i metafizičkom poentom (Ljubomir Simović, Boj na Kosovu), a negde ksenofobno operiše etničkim stereotipima i tendenciozno prezentuje tragične istorijske situacije, nesuspregnuto emitujući mržnju prema drugim narodima (Vojislav Lubarda, Vaznesenje). Ta su dela ostala bez adekvatne kritičke recepcije. Ona su nagrađivana, često izvođena, emitovana i preštampavana, zbog čega su i danas aktuelna i uticajna. Njihov uticaj raste uz činjenicu da takvi literarni projekti imaju svoje nastavljače i politički uticajne čitaoce, svoje političke ideologije i subkulturne pokrete. Analitičko ispitivanje arsenala ideologija nacionalizma i atavizma, militarizma i misticizma, ima dvojak znač aj: naučni i kulturno-istorijski, koji se ogleda u demistifikovanju jedne opasne (para) književne tradicije, i savremeni, kulturno- politički koji teži otporu ekstremnim konzervativnim ideologijama, politici izolacionizma i legitimisanja državno i nacionalno korisnog ratnog zločina. U prvoj knjizi edicije »Beton « Srbija kao sprava, prikupljeni su tekstovi iz rubrike Mixer, koji dekodiraju ideološki potencijal u delima nastalim u periodu od ranih osamdesetih do naših dana.Ideološki luk opisuju romani Danka Popovića Knjiga o Milutinu (1984), Vojislava Lubarde Vaznesenje (1989), obe verzije drame Ljubomira Simovića Boj na Kosovu (1988, 2002), roman Gorana Petrovića Opsada crkve Svetog Spasa (1996), poezija Milosava Tešića i Dragana Jovanovića Danilova, poema Matije Bećkovića »Ćeraćemo se još« (1996), eseji Milorada Pavića Roman kao država (2004), knjiga poezije Rajka Petrova Noga Nedremano oko (2004) i najnovijiroman Dobrice Ćosića Vreme vlasti 2.... --- itd.


Да будем искрен: добро је што се појавио БЕТОН. Аутори објављених прилога у Бетону најчешће су у праву.
Међутим, не увек. Уопштавања и генерализације, упрошћавања, понекада чине невидљиве неправде другим ауторима, неспоменутим.
Стицајем околности, познато ми је да постоје у оквиру српске књижевности и неофицијелни књижевни критичари, какав је рецимо г-дин Мирослав Лукић (Мишљеновац, 1950) који се систематски позабавио сфером директног прожимања литературе и идеологије, културе и политике, у књигама (антологија поезије) "Несебичан музеј Плус ултра" ( сва издања); "Рушење дућана лажи", "Нечиста Србија", "Уметност махагонија" (све су ове књиге есеја доступне као бесплатна издања на званичном сајту Едиције ЗАВЕТИНЕ ; www.zavetine.rs .) Као и у књ. "Титоник", која је изашла као библиофилско издање у врло ограниченом броју примерака. Па до ње многи посетиоци овог Блога неће моћи да дођу. Међутим, многи читаоци у Србији ће моћи да дођу лакше до следећих Лукићевих књига, на први поглед романа, У друштву пустињских лисица (Београд, 2005, Народна књига; и Пасија по Амарилису, Ед. Браничево, Пожаревац, 2008). У овим споменутим књигама, Лукић се, у појединим поглављима, на најдиректнији начин суочио са контролорима писањима и прожимању неокомунистичке идеологије и тзв. литературе последњих деценија. Међутим, господо, и ви у Бетону, који као истерујете неку правду, нигде не спомињете Г. Лукића и његове књиге, и оно што је урадио, и као писац, као критичар, а још више као уредник неколико приватних часописа.
У тематском броју интернет часописа "Уметност махагонија" (налази се на интернет адреси http://www.umetnostmahagonija.blogspot.com ) , налази се, такође, низ аргумената којима се раскринкава директно прожимање политике и литературе, али то треба прегледати. Дајте прилику, дакле, писцима који доводе у питање, и као песници, романописци, критичари и есејисти, уредници, оно што критикујете.

Нема коментара: